PRIČE IZ KOMŠILUKA: Aktivno pčelarenje u devetoj deceniji života
Na Svetski dan pčela, koji se od 2018. godine obeležava 20. maja kao dan posvećen pčelarstvu i pčelama, donosimo vam priču o jednom od najstarijih aktivnih apatinskih pčelara. Mile Basta, iako u devetoj deceniji života, i dalje je posvećen pčelarstvu, a u svom poljoprivrednom gazdinstvu danas ima 40 košnica. Ovaj Apatinac zaslužan je za popularizaciju pčelarstva, višestruko je nagrađivan, kontinuirano radi na edukaciji mlađih naraštaja i bavi se humanitarnim radom. U nastavku vam donosimo njegovu priču.
Naš sagovornik završio je Srednju tehničku školu drvnog smera - površinska obrada drveta, ali i firmopisački zanat - specijalnost „floder“, grana farbarske struke sa kreativnim elementima, zanat koji je, nažalost izumro. Apsolvirao je na Višoj školi za organizaciju rada u Novom Sadu i ceo radni vek proveo u Industriji za preradu drveta „Dunav“ Apatin. Zanatom se bavio van radnog vremena, a iako je u preduzeću radio na rukovodećim mestima, zaposleni ga se sećaju kao blagog i punog razumevanja rukovodioca. Kako saznajemo od njega, pčelarstvom je počeo da se bavi dok je radio u firmi, a naročito mu se posvetio nakon odlaska u penziju.
„U pčelarstvo sam se zaljubio na prvi pogled, kada sam, sada već davne 1978. godine zavirio u košnicu i ostao u tome do dana današnjeg. Upravo ovog meseca navršava se tačno 45 godina mog aktivnog bavljenja pčelarstvom“, izjavio je Basta, koji je osamdesetih postao član zajednice koja se bavila pčelama.
„Nakon sastanka sa nekolicinom ljudi koji su želeli da oforme udruženje, došlo je do organizovanijeg pristupa. U početku smo se skupljali po kućama i drugim prostorima, gde smo držali sastanke, a onda se jednom momentu pronašlo trajnije rešenje za sedište, ali nedovoljno dobro. Tada preuzimam rukovođenje, kako bi poboljšali uslove rada i privukli nove članove. U međuvremenu dolazim na ideju da organizujem izložbu fotografija i opreme, da bi društvo izašlo iz anonimnosti, i to je bila prva i jedina izložba fotografija pčela i pčelarske opreme u galeriji Meander“, ispričao je naš sagovornik, koji je bio idejni tvorac i realizator izložbe.
Nakon izložbe, javnost je saznala za društvo pčelara i njihovo postojanje, povećao se broj članova, intenzivirao rad društva, pojačala se saradnja sa drugim udruženjima pčelara, odlazilo se na sajmove, a dovodili su se i eminentni predavači kako bi proširili znanja pčelarima. U to vreme, uz pomoć gradskih struktura, dobili su prostor i sedište, gde se DP „Dunav“ i danas nalazi. Važno je još napomenuti da je društvo sa početnih 19 danas toliko naraslo da trenutno broji 150 članova.
Za doprinos pčelarstvu, Mile Basta dobio je nebrojeno nagrada, kako od matičnog udruženja, tako i od krovne organizacije pčelara Srbije (Saveza pčelarskih organizacija Srbije), ali i drugih udruženja iz zemlje i inostranstva. Objavljivao je i tekstove u časopisu „Pčelar“ koji izdaje SPOS, te organizovao odlaske na Veterinarski fakultet u Beogradu i sertifikovanje pčelara za rad sa pčelama i za prepoznavanje bolesti pčela. Godinama je bio u organima i telima Društva pčelara „Dunav“, obavljao različite funkcije, a danas je član Nadzornog odbora ovog društva.
Ipak, nešto na šta je najponosniji, to je izuzetna saradnja sa PU „Pčelica“, duga tačno jednu deceniju.
„Da bi popularizovao rad društva, došao sam na ideju da sarađujem sa vrtićima, a nakon uspešne saradnje sa njima, usledila je saradnja i sa školom. Kod dece odlazim po pozivu i to su mi najlepša i najdraža druženja. Donesemo deci slike, med, pčele i maticu u jednom staklenom ramu, i to su zaista neprocenjivi trenuci“, ispričao je naš sagovornik, koji osim edukacije najmlađih i donira med deci iz vrtića i ta akcija traje i danas.
Zahvaljujući ovoj njegovoj inicijativi, članovi DP „Dunav“ svake godine doniraju med Crvenom krstu Apatin, deci iz vrtića, škole, Centra za socijalni rad i drugim udruženjima. Zbog inicijative i realizacije velikog broja humanitarnih akcija samostalno i u okviru društva, od dece i vaspitačica PU „Pčelica“ je dobio zahvalnicu za desetogodišnju uspešnu saradnju .
„Obučio sam dvadesetak mladih za bavljenje pčelarstvom. I to je nešto u čemu takođe naročito uživam. I dan danas imam svoje učenike. Sa decom zapravo najviše volim da pčelarim. Generalno, kad dođem na pčelinjak, kad otvorim košnicu i kad vidim da iz nje kipe pčele, da matica dobro radi, da su zdrave, to je nešto najlepše za svakog pčelara. Savetovao bih mladima, ako ne žele da se bave pčelarstvom, neka se bave pecanjem, gaje golubove, samo da su što više u prirodi, a za one koji hoće da se bave pčelama, moram reći da, ukoliko im je supruga protiv toga, neka se ostave pčelarstva“, našalio se Mile, želeći upravo svojoj supruzi da oda priznanje za pomoć i podršku koju mu pruža svih ovih godina, kao i sinu Miloradu koji, rame uz rame sa njim, intenzivno pomaže na pčelinjaku.
Od Baste saznajemo da se pčelarstvom ima nameru baviti dokle god može stajati na nogama, a mi mu od srca želimo da ga zdravlje posluži, pa da i u narednim godinama uživa u svom pčelinjaku i prenosi ljubav ka pčelama mlađim naraštajima.
