PRIČE IZ KOMŠILUKA: Svakodnevni treninzi i posvećen rad recept za uspeh Dajane Urtajl
Šesnaestogodišnja Dajana Urtajl iz Apatina idealan je primer mlade devojke koja je, zahvaljujući posvećenom radu, već postigla značajne rezultate u kajaku. Dajana trenira za KK “Panonija”, prošlogodišnja je reprezentativka Srbije i vlasnica brojnih medalja. Ova skromna Apatinka trenira dva do tri sata dnevno svakog dana, a ljubav prema prirodi i Dunavu opredelila je da upiše Srednju školu “Sveti Sava” u Somboru, smer zaštita životne sredine. Kako nam je otkrila, ljubav ka sportu koji trenira njen je osnovni motiv za predani rad.
“U sportu sam od svoje šeste godine. Počela sam u školici kajaka, veoma mi se dopalo i tu sam ostala do danas. Ja sam prva u porodici koja se bavi kajakom, a ljubav ka ovom sportu sam prenela i na svoju mlađu sestru koja je takođe veoma uspešna kajakašica”, rekla nam je Dajana.
Prema njenim rečima, kajak je jako naporan sport, ali uprkos tome, ima one lepe strane zbog kojih ga obožava.
“Jednostavno uživam u ovom sportu. Osećaj na vodi je prelep. Priroda, šuma, Dunav… Nova poznanstva i prijateljstva koja stičeš na takmičenjima i još mnogo toga”, otkriva naša sagovornica i dodaje da su za njene uspehe svakako zaslužni i treneri sa kojima je radila proteklih deset godina.
“Sad me trenira Jovo Mandić, a imala sam dosta trenera i pre njega. Najvažnije je da imaš dobrog trenera, jer je on taj koji ti prenosi znanje. Treninzi su izuzetno teški, traju po dva, tri sata, dva puta dnevno, svaki dan. Cele godine se intenzivno trenira. Zimi se spremamo za sezonu, a leti to održavamo i onda imamo u septembru neke dve nedelje pauze i to je to. Zimi idemo na trčanje, u teretanu, na plivanje, ranije smo išli i u halu, a sad smo to malo smanjili, više se okrećemo plivanju i teretani. U sezoni idemo malo manje u teretanu, idemo na trčanje, a najviše smo na vodi”, objašnjava naša sagovornica, koja uglavnom vozi jednosed, retko dvosed.
Dajana nam je ispričala da pamti svoju prvu nagradu, a koja joj je praktično bila motiv za svaku sledeću medalju.
“Svoju prvu nagradu jako dobro pamtim. To mi je bilo veoma važno. U pitanju je bilo prvo kolo Mini kajak lige na 1.000 metara, 2017. godine, gde sam osvojila bronzanu medalju. Tad sam dobila neko samopouzdanje i motiv za dalje. Ipak, od svih nagrada mi je najdraža bronzana medalja koju sam prošle godine uzela na državnom prvenstvu K1 na 200 metara”, priča Dajana.
Naša sagovornica prošle godine je bila deo reprezentacije Srbije, sa kojom je završila u polufinalu na devetom mestu, a nada se da će i ove godine biti odabrana. Kod nje nema mesta za predah i već sada se intenzivno priprema za takmičenja koja joj predstoje.
“U narednom periodu imamo Prvenstvo Vojvodine, imamo izbiranje za olimpijske mlade nade koje će biti održano u Slovačkoj i naravno, državno prvenstvo, to nam je najbitnije.”
Dajana kaže da joj u svemu najviše znači podrška i razumevanje porodice. Malo slobodnog vremena koje ima provodi u rekreativnom jahanju, obožava šetnje u prirodi, životinje… Nada se da će osvojiti još mnogo medalja i time, osim svojoj sestri, postati uzor i drugim devojčicama, te da će se duga tradicija kajaka u Apatinu nastaviti i ubuduće. Mi joj od srca želimo da to i ostvari.
