PRIČE IZ KOMŠILUKA: Uprkos izazovima i problemima, Uglješa svakodnevno ruši stereotipe o slepima
Apatinac Uglješa Brkljač vanserijski je muzički talenat i dokaz da se, uprkos potpunom odsustvu čula vida, mogu postići velike stvari. Osnovnu školu, kao i osnovnu muzičku školu, završio je u Apatinu, a srednju muzičku školu u Somboru. U prvom razredu osnovne muzičke škole, klavir je pohađao u klasi profesorke Slađane Josić, da bi potom svoje muzičko obrazovanje nastavio u klasi Eve Antalović. Osnovne i master akademske studije klavira završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, pod mentorstvom prof. Ratimira Martinovića, a od januara 2022. godine upisuje doktorske studije klavira. Danas ima 28 godina, angažovan je kao stručni saradnik na predmetu Klavir, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Kako saznajemo od ovog vrednog Apatinca, ljubav ka muzici kod njega se rodila u najranijem detinjstvu.
“Moj prvi kontakt sa muzikom potiče još od najranijeg detinjstva. Oduvek me je zanimao zvuk i sa velikom pažnjom sam osluškivao različite zvukove u mom okruženju. Omiljena igračka iz tog perioda bio mi je sintisajzer, na kome sam, kroz igru, svirao svoje prve tonove i upoznao se sa različitim ritmovima. Neposredno pre polaska u osnovnu školu, sa roditeljima sam rado posećivao koncerte klasične muzike, u Osnovnoj muzičkoj školi "Stevan Hristić" u Apatinu, gde sam prvi put imao priliku da probam svirati klavir. Prvi kontakt sa klavirom je na mene ostavio nezaboravan utisak i bio sam oduševljen ogromnim dinamičkim rasponom koji klavir pruža”, prisetio se naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, nije bilo ni malo jednostavno razvijati svoj talenat i obrazovati se, s obzirom na nedostatke u školstvu kada su u pitanju slepi učenici.
“Tokom mog obrazovanja, suočio sam se sa različitim izazovima i konkretnim problemima, zajedno sa roditeljima, što je, iskreno govoreći, teško sažeto opisati. Prvo, bilo je neophodno da savladam Brajicu - pismo za slepe. Brajicu sam učio uz pomoć roditelja, koji se do tada nikada nisu susreli sa ovim pismom, te su oni prvo morali samostalno da uče osnove pomoću različitih knjiga, kako bi meni pomogli pri učenju. Da bi bolje razumeli na koji način dete sa nedostatkom vida treba da se razvija, roditelji su odlučili da neko vreme boravim u Školi za učenike oštećenog vida "Veljko Ramadanović" u Zemunu. Međutim, videvši na koji način škola funkcioniše i kakav je odnos prema deci, došli su do zaključka da to ipak za moj razvoj nije dobra ideja, te sam svoje celokupno obrazovanje pratio zajedno i potpuno ravnopravno sa videćim učenicima, kasnije i sa studentima”, objašnjava Uglješa.
Kroz celo školovanje, kako nam je ispričao, provlači se još jedan bitan problem, a to je neprilagođenost knjiga slepim učenicima i studentima.
“U osnovnoj školi dešavalo se da je jako mali broj udžbenika štampan na Brajevom pismu. Ovaj problem sam rešavao tako što bi mi po povratku iz škole roditelji čitali potrebne lekcije iz redovnih udžbenika, kako bih ja sve prvo prepisao na Brajevo pismo, i tek nakon toga mogao da usvajam gradivo. Pomenuti izazov je naročito prisutan u muzici. Notni zapis se takođe beleži na Brajici, a u Srbiji je poprilično ograničen izbor dostupnih notnih materijala. Tokom muzičkog obrazovanja, note sam nabavljao u biblioteci Saveza slepih Vojvodine, kao i u Savezu slepih Srbije. Pošto je izbor vrlo ograničen, uvek sam svoj izbor dela koja bih svirao morao da prilagođavam dostupnim notama na Brajevom pismu”, priča Brkljač.
Ipak, Uglješa kaže da je tokom celog svog života imao iskrenu podršku ljudi koji ga okružuju, a što mu je bio dodatni vetar u leđa.
“Iskrenu podršku mi pružaju prijatelji i profesori na institucijama na kojim sam se obrazovao, ali moju najdublju zahvalnost zaslužuju moji roditelji, koji su mi, jednostavno rečeno, omogućili da budem to što sam danas”, iskren je naš sagovornik.
Tokom svoje muzičke karijere, Uglješa je osvojio na desetine nagrada. Od devete godine je učestvovao na preko trideset republičkih i međunarodnih takmičenja, na kojima je postizao veoma zapažene rezultate i uglavnom prve nagrade, ali, kako nam otkriva, to mu nikad nije bio prioritet.
“Na takmičenja se nikada nisam prijavljivao isključivo sa ciljem da osvojim nagradu, već da svoj nivo spremnosti uporedim sa drugim učesnicima i da unapredim svoje pijanističke sposobnosti. Rezultat takvog pristupa, prožetog entuzijazmom i odgovornošću prema muzici, sigurno je zaslužena nagrada. U tom smislu, svaka osvojena nagrada mi je podjednako draga”, skroman je ovaj talentovani mladić.
Uglješa je trenutno angažovan kao stručni saradnik na predmetu Klavir, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a od januara 2022. godine postao je student doktorskih akademskih studija. Slobodno vreme provodi u dobrom društvu, čitajući knjige i konstantno se usavršavajući. Ukratko, bavi se istim stvarima kao i svi drugi mladi ljudi. Ipak, svakodnevni život, zbog nedostatka čula vida, donosi mu i svakodnevne probleme.
“Teoretski gledano, samostalan život slepe osobe je moguć, ali je to u praksi, naročito u Srbiji gde su slepi ljudi potpuno marginalizovani, potpuno drugačije. Problemi koji postoje, tiču se osposobljavanja za samostalno kretanje uz pomoć belog štapa, za šta postoje samo dva peripatologa u Srbiji, postojanje različitih radionica za sticanje veština potrebnih za svakodnevno funkcionisanje, nefunkcionalne taktilne staze koje vrlo često imaju samo estetsku funkciju, a ne služe svrsi za koju su namenjene. Generalno, mnogo je potrebno da se radi na integraciji slepih ljudi u društvu, a pre svega svest ljudi da su slepe osobe potpuno normalnih shvatanja i podjednakih potreba kao i videći ljudi. Isto tako, često se, prema gruboj podeli, slepe osobe svrstavaju u osobe sa posebnim potrebama. Moje pitanje je, a koje su to posebne potrebe slepih ljudi?”
Uprkos problemima, Uglješa je gotovo uvek optimističan i dobro raspoložen. Kaže da poznaje jako puno dobrih ljudi i taj krug se kontinuirano širi. Iz svog rodnog grada nosi lepe uspomene i rado u njega dolazi.
“Apatin je divno malo mesto u kome sam proveo bezbrižne dane i upoznao mnoge drage ljude. Zadovoljstvo je doći u Apatin, ali mi je podjednako zadovoljstvo da vreme provodim u drugim gradovima i upoznajem nove ljude”, priča naš sagovornik.
Kako nam je otkrio, prioritet mu je da uspešno završi doktorske studije, da nastavi aktivno da nastupa, te istražuje kompozicije koje do sada nije imao priliku da izvodi. Mi mu to zaista od srca želimo.
