OBELEŽAVANJE SVETOG TRIFUNA I NASTAVAK OČUVANJA SRPSKE TRADICIJE
Želeći da u Apatinu oživi srpsku tradiciju obeležavanja i proslavljanja Svetog Trifuna, Društvo Srpskih Domaćina iz Apatina je danas okupilo dvadesetak vrednih vinogradara, voćara i vinara iz Apatina. Obeležavanje ovog praznika započeto je svetom liturgijom u Svetoapostolskom hramu u Apatinu. Oko podneva, prazničari su se okupili na Šintariji, delu apatinskih polja nekada poznatom po velikom broju vinograda u vinogradu Stanić, te u prisustvu sveštenika Dragana Števića, ovogodišnjeg kuma slave Gorana Ajdukovića, nekoliko članova Društva Srpskih Domaćina iz Apatina i vinara i voćara iz Apatina, prisustvovali prvom osveštavanju i orezivanju vinograda od kako se piše istorija ovog kraja.
Obilazak je nastavljen posetom vinogradima Ignjatov i Ajduković, te voćnjacima, između ostalog mladom voćnjaku zasada aronije, Jovice Jeličića.
Slava je završena svečanim ručkom svih prisutnih u restoranu Stari Šaran koji je organizovao ovogodišnji kum slave Goran Ajduković.
Posebno treba naglasiti da je na ovoj slavi, a na inicijativom predsednika Društva Srpskih Domaćina iz Apatina Miloja Jerotijevića prihvaćena jednoglasno ideja da se u Apatinu oformi udruženje voćara i vinogradara, kojih inače postoji jako mnogo u samoj opštini Apatin. Neverovatno zvuči podatak da pored tolikog broja voćara pa i vinogradara, ne postoji udruženjem pa samim tim nepostoji ni organizovan, a i pojedinaačan ali lakši način ostvarivanja prava i mogućnosti kod institucija koje pružaju pomoć u razvoju i proizvodnji voća.
Tradicija je dakle oživljena, sledi uskoro formiranje udruženja voćara i vinogradara, očekuje se i radiće se na tome da udruženje postane što brojnije, a za narednu godinu prijavio se i novi kum, biće to Dragan Ignjatov, voćar i vinogradar iz Apatina.
Svake godine 14. Februar, među pravoslavnim srbima, slavi se kao dansv. Trifuna. Veruje se da sv. Trifun štiti sela i naselja od grada i poplava, odnosno da je čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina. Posebno u vinogradarskim krajevima vojvodine, šumadije i pomoravlja to je najveći vinarsko-vinogradarski praznik jer je sv. Trifun zaštitinik i slava vinogradara i gostioničara.
Negde, u nekim krajevima, ga zovu sveti tripun, zarezojlo, zarezan ili orezač. Na taj dan, uz posebnu molitvu i blagoslov sveštenika, vinogradari po prvi put u novoj kalendarskoj godini, odlaze u vinograd i počinju da orezuju lozu u svojim vinogradima. “valja se” da se na dan sv trifuna poreže barem jedan čokot vinove loze u vinogradu veruje se i da sv trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi. Veruje se i da sa ovim danom počinje proleće, da se budi priroda i ljubav kod ljudi. Ako na sv trifuna pada kiša, rodiće šljiva.. U narodu je za trivundan vezano mnoštvo raznih običaja i priča. Sneg može još uveliko da iznenadi ali se to smatralo berićetnim pa se govorilo “zatrpaj tripo, zaspi simo!” (reč je o sv. Simeonu mirotočivom, 26,ii) iako je već sutradan, 15. Februara, sretenje, po narodnom shvatanju dan “susreta” zime i proleća kad se mečka na kratko probudi da vidi da li će uskoro nastati lepši dani i onda, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.
Sveti trifun je rođen u selu kampsadi u frigiji, živeo je u trećem veku posle hrista. Roditelji su mu bili siromašni, tako da je kao dete za koru hleba čuvao guske bogatih meštana. Jedna od legendi kaže da je “još od detinjstva na njemu bila velika blagodat božja, te je mogao isceljivati bolesti i na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove”. Za ove njegove sposobnosti saznao je i tadašnji rimski imperator gordijan čija je kćerka gordijana toliko duševno poremetila da joj niko od najboljih lekara nije mogao pomoći. U takvom stanju, kaže hrišćanska legenda, jednom iz nje progovori zli duh koji ju je bio poseo da njega niko iz nje ne može izagnati osim trifuna. Nije, medjutim, rekao o kom se trifunu radi pa je car redom dovodio mnoge tog imena dok “po božjem promislu”, u maloazijskoj frigiji ne pronadjoše skromnog mladog guščara trifuna. Dovedoše ga u rim, gde je uspešno izlečio devojku i car ga, naravno, bogato nagradi, ali je ovaj, u povratku kući, usput sve dragocene darove razdelio sirotinji. Kada se vratio u svoje selo nastavio je da živi kao i ranije, čuvajući guske ali i u sve dušnijim molitvama i sve većoj pobožnosti. Znajući za njega i božju milost kojom je zračio, novi car dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredi da ga bace u tamnicu i stave na najveće muke trifun je bio ljuto mučen zbog svoje odanosti hristu. No on podnese sva mučenja i s velikom radošću, govoreći: “o kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime isusa hrista gospoda i boga moga!” .pored velikog mučenja kojem je bio izložen trifunovu veru ništa nije pokolebalo pa je posečen mačem. I pred smrt, “trifun se pomoli bogu i predade dušu svoju tvorcu svome, 250-e godine” napisao je sveti vladika nikolaj.
Srpski narod u okolini zaječara posvećuje mu čak tri dana slavlja, nadajući se njegovoj zaštiti u zimsko vreme, kada vukovi nanose ogromne štete u tim krajevima, gde je ovčarstvo važna privredna delatnost.
Svom životu bavio se domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan hristovoj veri, bog ga je obdario darom čudotvorstva, te je mnoge bolesnike od raznih bolesti molitvama lečio.
Priča se da je, između ostalih, iscelio i gordu, kćer rimskog cara gordijana, koja je patila od neke duševne bolesti od koje je nijedan lekar nije mogao izlečiti. Za to ga je car bogato nagradio, ali on je sve darove podelio siromasima.
Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva svetog mučenika trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši sa njivama ili u baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja.
Kad se vrši ovaj čin uzima se zejtin iz kandila svetog trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd, i pored ostalog čita i “zaklinanije svjatago mučenika trifuna”. Na taj način sveti trifun se smatra zaštitnikom poljskih useva.
Naši vinogradari zbog toga slave svetog trifuna kao patrona, pa toga dana idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati. Zbog toga svetog trifuna u istočnoj srbiji zovu orezač i zarizoj.
Ako na trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna.
Narod još kaže: “triša zabo ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope“.
