Petrovski post
Nedelju dana posle Duhova počinje Petrovski post, koji traje do Petrovdana, 12. jula.
Petrovski post koji počinje 11. juna traje do praznika dvojice "prvovrhovnih" apostola, Petra i Pavla, 12. jula. Za pravoslavne koji se drže novog kalendara ovaj post traje do 29. juna, kada je za njih Petrovdan.
Početak ovog posta zavisi od datuma Uskrsa i Duhova. Vaseljenski sabor je odredio, da on počinje nedelju dana posle Duhova.
Ako se Uskrs proslavlja između 5. i 8. maja, onda Petrovskog posta kod novokalendarskih pravoslavaca uopšte nema. Kod starokalendaraca može da traje najmanje nedelju dana, a najviše šest sedmica.
Ovaj post se smatra "blažim", kao i Božićni. Dopušteno je za hranu uzimati ribu, sem srede i petka.
Riba se jede i na Ivandan koji je tokom ovog posta, 7. jula, ma u koji dan nedelje padao. Kod pravoslavnih naroda, koji žive na jugu, u vreme ovog posta ima već raznog povrća, a i voća, dok toga kod Rusa, Poljaka i Finaca još nema.
Rusi rado jedu ribu, kada je to dopušteno, kažu da je to i zbog toga, pošto se apostol Petar (ne i Pavle), kao i većina drugih apostola, bavio ribolovom.
Petrovski post uveden je u prvim vremenima hrišćanstva, u vreme cara Konstantina Velikog, prvo u Rimu, kada je tamo podignuta bazilika posvećena apostolskim prvacima, a potom i u Carigradu, istim povodom.
Na Istoku je od tada uobičajeno da se pre njega posti, dok na Zapadu ta praksa nije uvedena. O ovom postu od četvrtog veka govore svetitelji: Atanasije Veliki, Amvrosije Mediolanski, kasnije i Lav Veliki i Teodorit Tirski.
