PRIČE IZ KOMŠILUKA: Zulićev stvaralački put dug 30 godina do svetski poznatih galerija
Zahvaljujući posvećenosti u radu, ove godine pune tri decenije od prve izložbe u apatinskoj galeriji Meander, Milan Zulić može da se pohvali neverovatnim uspehom na svetskom nivou, te brojnim izložbama širom planete. Tokom tog izuzetno umetnički plodnog perioda za Zulića, u njegovom stvaralaštvu nastalo je preko 15 hiljada slika, crteža, skulptura, fotografija i video radova, koji su prikazani u galerijama širom sveta na 35 samostalnih i preko 300 kolektivnih izložbi.
Milan Zulić, umetnik koji se ne može meriti samo obimom radova i izložbi, nije samo neko sa ogromnim umetničkim potencijalom, već i neko čije najbolje delo tek predstoji…
Pitali smo ga kako doživljava sebe danas, nakon 30 godina kontinuiranog stvaralaštva.
“Ima toliko toga za ovih 30 godina, ne znam odakle da počnem, ni sa čim da završim. Nisam ista osoba kao pre, a ni moja umetnost više nije ista. Vremena se menjaju, jedino što je ostalo isto, je beskonačna i bezvremena kreativnost. Možda da počnem sa tim da mi je data sloboda, data mi je kreativnost i dat mi je život. Smisao sam morao da tražim sam, ne znajući da je već u meni, ne znajući ni ako sam sposoban da ulepšam ovo postojanje, da samo tada život dobija na značaju. Moje umetničko putovanje je bilo i moje duhovno putovanje. Kako sam se duhovno razvijao, tako se razvijao i moj umetnički potencijal. To što sam imao u sebi, morao sam ne samo da otkrijem, već i da negujem, jer ne mogu dati nešto što i sam nemam u sebi”, objašnjava ovaj multimedijalni umetnik.
Njegove radove videla je publika u mnogim gradovima, među kojima su Beograd, Podgorica, Rijeka, Zagreb, Ljubljana, Napulj, Gdanjsk, Varna, Sofija, Atina, Skoplje, Barselona, Valensija, Malaga, Marsej, Cirih, Varšava, Buenos Ajres, Santa Fe, Šilong, Koči, Sao Paulo, Rio de Žaneiro, Leon, Kairo, Vankuver, Majami, Sao Luis, Maubeuž, Diseldorf, Antverp, Lijež, Luksemburg, Moskva, Gvadalahara, Monterej, Meksiko Siti, Rim, Milano, Njujork i mnogi drugi. Tokom proteklih 30 godina, njegova umetnost je prikazana na mnogim svetskim festivalima savremene umetnosti. Dobitnik je velikog broja međunarodnih nagrada i priznanja za crtež, dizajn, fotografiju i video, a njegovi radovi se nalaze u brojnim domaćim i svetskim kolekcijama.
Pored sopstvenog i prepoznatljivog istraživačkog stila, kojeg su obeležile ideje izražene u brojnim radovima, originalnih rešenja u različitim oblastima vizuelne umetnosti, osnovna ideja Zulićevih umetničkih radova je u istraživanju i pronalaženju novih prostora u slikarstvu, skulpturi, fotografiji, video umetnosti i dizajnu.
Prema njegovim rečima, kroz različite pristupe i umetničke discipline istraživao je mogućnosti da svoju subjektivnost, svoje snove i maštu prenese na platno.
“To su bile projekcije mog uma. Nisam tada spoznavao da može i više od toga. Kako sam se razvijao, tako sam mogao jasnije da vidim da postoji i druga vrsta kreativnosti, tako retka, u kojoj nemam šta da izbacim iz sebe, jer sam postajao potpuno prazan, miran i čist. Iz ove tišine i praznine proizišla je mogućnost za kreativnost i ljubav. Iz tog kvaliteta tišine, umetnost dolazi iz praznine srca, jer samo u mom odsustvu, ne stvarajući nikakve prepreke, dopuštam univerzumu da protiče kroz mene. I tada su dostupne beskonačne kreativne dimenzije. Ova tišina me je dovela do samog središta, a to središte nije samo moje, ono je središte celog postojanja. Kako se krećemo ka njemu, postajemo jedno. Mi smo deo večnosti, blistav doživljaj koji je rečima neopisiv. Kroz kreativni izražaj pokušavam da ga pretočim u svoj svojoj lepoti, miru i harmoniji. Znam da ovo nije kraj i da ima još”, priča Zulić.
Iako često nije bio jednostavan, put kojim je išao za našeg sagovornika je bio najbolji mogući put, te za kraj ističe da kada bi ponovo birao, opet bi izabrao isto.
