Васкршња беседа пароха апатинског и пригревачког Протонамесника Драгана Штевића
“Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт победи и онима
у гробовима, живот дарова.”
Прави хришћанин се разликује од нехришћанина по томе што је увек прожет јеванђелском вером , надом и љубављу у нераскидивој вези са Црквом; што увек има непоколебиво убеђење да ми сви у Богу живимо и крећемо се и јесмо (Дел.ап.17,28).
Ово хришћанско јеванђелско осећање вере наде и љубави у потпуности се пројављује и долази до изражаја црквеношћу – молитвом - учествовањем у богослужбеном животу – литургијском животу. Молитва је одлика хришћанског духовног живота. Она је дакле, смерно и скрушено узношење ума и срца и духа ка Богу и светима Његовим. Молитва је вапај душе човекове ка Богу за помоћ и милост, по речима псалмопевца Давида: “Господе, Теби завапих, услиши ме, чуј глас мољења мога када вапим Теби.”(Пс. 141, 1). “Теби Господе, подижем душу своју. Боже мој у Тебе се уздам...” (пс. 25, 1-2).Молитва је најмоћније човеково духовно оружје против свих зала, напасти и искушења у овоме свету. Јер ако је Христом Распетим и Васкрслим испуњен наш живот – ко нам шта може? “Близу је Господ свима који Га призивају, свима који га призивају у истини. вољу оних који Га се боје испуниће, и молбу њихову услишиђе и спашће их. “(Пс. 145, 18-19).
Вера прво својство успешне праве скрушене молитве. Молитва нас Православних Хришћана је неодвојива од вере. Где нема вере ту ни молитве не може бити. Спаситељ је рекао: “Све што затражите у молитви верујући, добићете.”(Мт.21,22). Општење са Богом или молитва, предпоставља веру у Бога – веру да је Христос Васкрсао. Ако немамо вољу да идемо у цркву на молитву, нарочито на свету Литургију, већ погрешно сматрамо да се можемо ван цркве молити или пак уопште и не молити, онда значи да смо нажалост духовно успавани или духовно мртви.
Истрајност је друго својство успешне праве скрушене и савршене молитве. Јер без истрајности и трпљењау молитви, немогуће је осетити чудотворну, божанску моћ молитве. Иако нам се понекад чини да је Бог окренуо лице Своје од нас и да не чује нашу молитву, никада не смемо малаксати у молитви. Много пута Господ испуни нашу молитву доцније а не одмах да бисмо повеђали своју ревност у молитви.
Смиреност је треће својство успешне праве скрушене и савршене молитве. Кроз молитву човек стално исповеда своју немоћ пред Богом, да би се испунио чудотворном силом божанском.
Глава Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве у коју исповедамо и верујемо је Богочовек Исис Христос Распети и Васкрсли, Који обједињује и повезује у Себи пророке и апостоле, старозаветну и новозаветну Цркву, све истински верујуће људе свих народа и племена, држећи их у јединству у Светој Литургији.
Васкрсли Господ Исус Христос увек испуњава Собом Цркву Своју Православну, увек је присутан у сваком члану њеном и Црква Њиме живи као што тело живи душом. Зато је Црква непобедива. На бурном мору живота Црква је стена која се не може разбити и о коју се разбијају сви непријатељи њени а они људи који се свим бићем у њој спасавају живом и делатном вером у Христа Васкрслога, како нас учи апостол и јеванђелист Лука: “могу постати једно срце и једна душа.”(Дел. ап. 4,32). Дакле, сваки човек, без изузетка, ма ко он био, може се спасити само у Цркви у Светој Литургији а ван Цркве – без Христа Васкрслога, је као лоза која се осуши чим се одвоји од чокота.
Драга браћо и сестре. Осећање које нас још прожима поред вере у Васкрслог Господа Исуса Христа јесте осећање хришћанске наде.Хришћанска нада је успокојење срца у Богу са увереношћу да се Он непрестано стара о нашем спасењу и да ће нам даровати обећано блаженство.Наша нада, или темељ наше наде, јесте Сам Васкрсли Господ Исус Христос. “ ...Сасвим се надајте благодати која ће вам се донети откривењем Исуса Христа” (1. Пет. 1,13).Средство за задобијање спасоносне наде јесте редовно молитвено учешће у Богослужењима Цркве, дакле постојати литургијским начином живота.Сам Господ Исус Христос са молитвом сједињује наду да ће се добити жељено: “И што год заиштете од Оца у Име Моје, то ћy учинити, да се прослави Отац у Сину” (Јн.14, 13).
Ништа човека не чини у толикој мери сличним Богу нити га ишта толико сједињава са Богом колико истинска љубав према Богу и према ближњему. Ако имамо љубави Бог је у нама. Где је љубав ту је Бог, где је Бог ту је љубав. Јер, “Бог је љубав и који пребива у љубави у Богу пребива и Бог у њему.”(IЈов. 4,16), “...јер је љубав од Бога“(I Јов. 4,7). Два су главна предмета љубави: Бог и човек. Прво Бог па онда човек.
Однос човека према ближњему не може се правилно успоставити без његовог правилног односа према Богу. На првом месту је љубав према Богу а на другом љубав према човеку и према свему уопште. Љубити Бога значи целог себе предати Богу и бити учесник у животу Божијем, бити испуњен Богом и стално носити Бога у себи. Наша љубав према Богу рађа се од љубави Божије према нама. У томе је љубав, не што ми заволесмо Бога него што Он заволе нас.
Љубав прма Богу показујемо у држању свих заповести Божијих, јер Господ говори: Ако имате љубави према мени, заповести моје држите. (види Јов. 14,15; 23-24). Љубав према људима јесте само пројава наше невидљиве, унутрашње љубави према Богу. Љубав према ближњима извире из љубави према Богу, јер је човекољубље, у свим видовима својим, увек условљено истинском љубављу према Богу.
Свети Апостол Јован Богослов каже у својој првој саборној посланици: “Ако ко рече : Љубим Бога а мрзи брата својега, лажа је , јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видео? “ (IЈов. 4,20). овим речима је врло јасно наглашено да онај који не љуби све људе као себе самога, тај уствари ни Бога не љуби. Истинска љубав према Богу увек се пројављује у савршеном човекољубљу. Истинска љубав према Богу увек из себе рађа љубав према свим људима. Ако немамо савршеног човекољубља, то је знак да је у нама замрла и љубав према Богу. Љубав се рађа од Љубави –Бога (јер Бог је љубав), као што се и светлост рађа од светлости, добро од доброга, живот од живота.
Драга браћо и сестре! Неће бити мира у људима и међу људима и народима, докле год људи не буду обожени и испуњени правим хришћанским човекољубљем. Једино је Христовом љубављу, откупном крсном смрћу и Васкрсењем, тим савршеним човекољубљем, условљена хармонија како у човековој личности тако и у људском друштву.
Драга браћо и сестре! Без свете Литургије нема Цркве, без Цркве нема Хришћанства - Православља. Истински Хришћанин вером, надом и љубављу у Цркви на молитви на светој Литургији долази до сазнања и блаженог осећања да Христова победа над смрћу јесте и његова победа, да Христово Васкрсење јесте и његово васкрсење. Христу треба веровати више него икоме или ичему. Ништа Христово не треба проверавати ничим нехристовским. Јер, вера у Христа Распетог и Васкрслог и јесте потпуно поверење у Христа и Јеванђеље, она је живот по Христу и по Јеванђељу Његовом.
Са таквом вером и надом и данас славимо Светло Васкрсење Христово са свима Вама драга браћо и сестре, драга децо, драги наши парохијани.
Честитајући Вам овај највећи и најрадоснији хришћански празник Васкрсења Христовог, са жељом да будемо сви заједно у молитвама на Светим Васкршњим Богослужењима, у братској слози, љубави и доброј вољи, обасјани Васкрслом светлошћу, најтоплије Вас поздрављамо радосним речима:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Римокатолички Жупни Уред и сву Нашу драгу браћу и сестре, припаднике римокатоличке цркве , који ове године у исти дан кад и ми прослављају овај највећи хришћански празник, поздрављамо радосним речима:
СРЕЋАН УСКРС !
