Adrijana Čugalj - život je menjao pravce, fudbal je ostao
Za poslednji tekst u 2025. godini, donosimo vam priču jedne fudbalerke, čiji put sadrži mnogo obrta, ali je uvek vodio ka istoj tački - fudbalu. Od devojčice koja je sa dečacima jurila loptu, preko kapitenske trake i reprezentativnog dresa, pa sve do životnih odluka koje su je na trenutke udaljavale od terena, ali nikada od same igre. Adrijanina priča svedoči o istrajnosti, ljubavi prema sportu i izazovima koje život nosi. Dragi čitaoci, želimo vam sve najbolje u novoj, 2026. godini, kao i da uživate u tekstu koji je pred vama.
Adrijana je u svom kvartu bila jedina devojčica, a kako se i njen otac bavio fudbalom, logičan sled događaja bio je da i sama krene tim stopama. Roditelji su je priključili Fudbalskom klubu "Hajduk" iz Kule, gde je trenirala sa dečacima. Iako je bila jedina devojčica u ekipi, ubrzo su krenule da kruže priče o njenoj izuzetnoj dominaciji, pogotovo u napadu. Fudbal je jednostavno bio njena velika ljubav, jer je svaki dan provodila sa loptom, bilo na terenu, bilo iza zgrade. Ova lepa sportska priča trajala je do njene osme godine, kada je, usled neukusnih šala i ljubomore pojedinih igrača, odlučila da se ispiše i pređe na karate. U njemu se zadržala punih osam godina i ponela sa sobom neke lepe uspomene i iskustva. Međutim, upravo u tom periodu, napravljen je veliki propust kada je reč o fudbalu. Došlo je do stagnacije, pa je pri povratku na teren primetila da joj nedostaju određeni segmenti igre, kroz koje nije prošla ranije.
Naša sagovornica je redovno igrala fudbalske školske turnire. Jednom prilikom, sa devojčicama iz Ruskog Krstura je otišla na takmičenje u Makedoniju. Tamo se našla i selekcija Vojvodine, kojoj je Adrijana "spakovala" tri komada i tako iznenadila sve prisutne. Odmah sutradan, stigli su pozivi iz Spartaka i Novog Bečeja (današnje Vojvodine). Kroz razgovor sa svojim roditeljima, odlučili su se za Novi Bečej i tada kreće jedna ozbiljna fudbalska priča. Premda nije bilo lako u početku, saigračice su je brzo prihvatile i Adrijana je predstavljala ozbiljnu pretnju svakoj ekipi. Nakon samo par meseci, dobija poziv da se priključi reprezentaciji U-17, što je u tom trenutku bilo zapanjujuće.
S obzirom da ŽFK "Novi Bečej" ubrzo postaje ŽFK "Vojvodina" , i da se sedište kluba prebacuje u Novi Sad, Adrijana u tom gradu upisuje Srednju medicinsku školu, kako bi mogla da tu i trenira. Živela je u učeničkom domu i slobodnog vremena nije imala puno, zbog školskih i sportskih obaveza. Bila je vukovac u srednjoj školi, a pritom uspešna u fudbalu. Redovno su stizali pozivi za reprezentaciju, da bi jedno vreme bila i kapiten iste, u selekciji U-19. Kada je u pitanju Vojvodina, držali su sredinu tabele u Superligi Srbije, što je bio dobar rezultat.
Srednja škola je gotova i naša sagovornica, zajedno sa svojim roditeljima, donosi odluku da se u potpunosti okrene fudbalu. U međuvremenu, postala je i kapiten Vojvodine, dok je bila na korak od A selekcije naše zemlje. Stizali su pozivi iz zemalja poput Španije i Mađarske, a takođe, postojala je opcija za Ameriku, gde bi uporedo studirala i trenirala fudbal. Međutim, uskoro sve pada u vodu i Adrijanin život se drastično menja. Naime, bile su to kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, za omladinke. Naša sagovornica je trenirala čak tri puta dnevno i ozbiljno se pripremala za ovo, ali ekipni rezultat nije bio dobar. Iz tog razloga, bila je duboko razočarana u sport i tada se dešava veliki obrt.
Adrijana je tada shvatila da, iako je fudbal kolektivni sport, mora da gleda sebe. Nije mnogo pričala, povukla se iz svega i vidno razočarana, odlučuje da krene na fakultet u Novom Sadu. Upisala je Fakultet tehničkih nauka i to kao četvrta na listi, iako se spremala samo mesec dana za prijemni ispit. U svetu fudbala je ostala, igrajući za Vojvodinu, ali sa dosta manjom željom u odnosu na pre. Iskra za fudbalom se sve više gasila, pogotovo kada je počela da igra za novac. To više nije bila ljubav kao nekada, već obaveza.
Loše finansije u klubu dovode Adrijanu na novi potez i 2019. godine odlazi na "Work&Travel" program u Ameriku, pa sa fudbalom pravi šestomesečnu pauzu. Kada se vratila u Srbiju, razmišljala je da okači kopačke o klin i stavi tačku na svoju karijeru. Ipak, dešava se još jedan obrt, koji joj vraća neku želju za fudbalom. Dobila je poziv od ŽFK "Moskva" iz Novog Sada, koji se tada borio za opstanak u ligi. Adrijana se vraća fudbalu i njen kvalitet dolazi do velikog izražaja. Na svakoj utakmici je postizala golove i bila ključan igrač ekipe, što dovoljno govori činjenica da je u sezoni 2022/23, na 14 odigranih utakmica postigla ukupno 31 pogodak. U međuvremenu, završila je osnovne studije i dva mastera, zaposlila se u školi, a fudbal igrala iz hobija.
U ŽFK "Moskva", Adrijana je igrala sve do nedavno, dok nije ostala trudna. To je razlog njenog trenutnog izostanka iz sveta fudbala, jer ima veliku želju da se ostvari kao majka. Naravno, to ne znači da jednoga dana neće opet zakoračiti na zeleni teren, da odigra još koju utakmicu, dok je ćerkica bodri sa tribina. Danas, Adrijana sa svojim mužem živi u Apatinu, koji joj se svideo kao grad. Iako je zbog prijatelja vezana za Kulu, svoje rodno mesto, letnje dane obično provodi na vikendici kraj Dunava. Što se tiče sporta, Adrijana sa svojim mužem redovno prati fudbalske utakmice, u kojima uživaju i o kojima često diskutuju. Život joj je doneo razna iskustva, uputio je na razna iskušenja, ali je fudbal uvek bio tu. Tako je i danas, jer bez fudbala ne može.
Savet koji je Adrijana imala za mlade je sledeći: "Mladi, bavite se sportom, jer će vam puno doneti u životu. Zapamtite da u zdravom telu leži zdrav duh i nikada nemojte da odustajete zbog nekih ljudi, već budite istrajni. Meni je žao što svet ovako funkcioniše, da se menadžeri mešaju već u mlađim kategorijama i da se sve vrti oko novca. Zbog toga mnogi talenti propadnu, jer ne dozvole deci da zavole sport. Budite svoji, volite ono što radite i težite da napredujete iz dana u dan."
