Aleksandra Duraković - sve se može kad se hoće
U današnjem izdanju kolumne ćete imati priliku da pročitate jednu prelepu sportsku priču naše Apatinke, Aleksandre Duraković. Do pre dve godine, ona nije mogla da istrči dva kilometra, a danas uspešno učestvuje na mnogobrojnim OCR trkama. Takođe, bez većih poteškoća nastupa na ostalim trkama, polumaratonima i maratonima. Veoma je ambiciozna i ima velike planove za budućnost, a s obzirom na to koliko je odgovorna i posvećena sportu, ne sumnjamo da će iste uspešno ispuniti. U nastavku pročitajte jednu lepu i motivacionu priču.
Otkad zna za sebe, Aleksandri je sport najbitnija sporedna stvar u životu. Još u prvom razredu osnovne škole, sa željom za još više druženja sa drugarima van škole i više aktivnosti, ona se upisuje na folklor, a potom i na karate. Sa folklorom je učestvovala na brojnim nastavnim i vannastavnim manifestacijama, dok su joj treninzi karatea pokazali da je sport nešto što mora da bude prisutno u njenom životu. Nakon ova dva sporta, naša sagovornica se upisala na odbojku i postala član OK "Apatin". Narednih deset godina se bavila ovim sportom i imala sjajne individualne i ekipne rezultate. U više navrata su se našli na tronu Vojvođanske lige i bili neprikosnoveni na vrhu tabele, a Aleksandra je nekoliko puta bila proglašena za najkorisnijeg igrača lige. Odbojkom se prestala baviti kada je otišla na fakultet. Prioritet su joj bile studije, ali sportom nastavlja redovno da se bavi na univerzitetskim rekreativnim takmičenjima, gde je nastupala za ekipu Fakulteta Tehničkih nauka.
Pre dve godine, Aleksandra je postala član kluba "Deer Runners", kada je sa par drugara odlučila da njihovu ljubav prema trčanju pretvore u jednu lepu priču, kojoj svako može da se priključi. Prva ekstremna trka naše sagovornice je bila na Petrovaradinu pod nazivom "Invictus", a na njoj su hrabro nastupila četiri člana tima "Deer Runners". Do sada, Aleksandra je uspešno okončala preko dvadeset OCR trka, a jedna od najzanimljivijih joj je bila "Tribalion", na kojoj je učestvovala na Tari i Zlatiboru. Pored ovoga, ona ističe da je kroz ovaj sport upoznala mnoge ljude, pa tako stekla razna prijateljstva, a sa velikim brojem trkača je i danas u kontaktu.
Ono što je zanimljivo, Aleksandra se do pre dve godine mučila da istrči samo dva kilometra. Međutim, neizmerno se trudila, sjajno napredovala, pa tako danas pored OCR trka učestvuje i na polumaratonima i maratonima. Pre tačno godinu dana, ona je učestvovala na svom prvom polumaratonu u Novom Sadu, koji je okončala uspešno. Ubrzo je usledio i polumaraton u našem Apatinu, koji je takođe istrčala bez većih problema, dok je nedavno bila na polumaratonu u Sarajevu, gde je predvodila trkače na tempu od 2 sata i 15 minuta. U međuvremenu, naša sagovornica je nastupala na trkama od pet i deset kilometara u Odžacima, Ečkoj, Bečeju, Novom Sadu, Sremskoj Kamenici itd. Pored svega napomenutog, Aleksandra je najponosnija na istrčan Beogradski maraton, koji je završila 28. aprila ove godine. Navodi da je to bilo nezaboravno iskustvo, a pored zaista velike temperature, uspela je da stigne do cilja.
Što se tiče planova za dalje, naša sagovornica želi u junu da istrči još jedan polumaraton u Novom Sadu, a i u planu ima polumaraton u oktobru mesecu, koji će se održati u Lisabonu. Takođe, u oktobru želi na Dunavskom polumaratonu da istrči štafetu 2×5 kilometara sa mlađom sestrom, koja je u svet sporta ušla gledajući Aleksandru. Jedan od najvećih ciljeva za narednu godinu jeste da odradi Ironman trku, koja se sastoji od 1,5km plivanja, zatim 90km vožnje bicikla i 21km trčanja za određeno vreme.
Savet koji je Aleksandra dala mladima glasi: "Smatram da je najvažnije da sport od starta postane sastavni deo dečijeg života i odrastanja. Mladi treba da znaju da je najveća prednost sporta poboljšanje fizičkog i mentalnog zdravlja, kao i sticanje discipline i kreiranje timskog duha. Kroz sport se gradi samopouzdanje i stiču se mnoga prijateljstva."
