Braća Pavlović - uspešni mladi sportisti
Moji današnji sagovornici su, slobodno mogu reći, sportisti za primer. Počeli su trenirati rukomet u RK "SOMBORELEKTRO", nakon gašenja kluba prešli u RK "Sombor", otišli u Vojvodinu i sa njom uzeli državno prvenstvo, a danas se bave ovim sportom u Sloveniji. Gladni su i željni uspeha, treniraju i rade vredno, pa veruju da će se to sve isplatiti. Više o sportskoj priči braće Pavlović pročitajte u nastavku.
Sergej je godinu dana stariji od svog brata, a svoju rukometnu karijeru je počeo u RK "SOMBORELEKTRO". Imao je odličan odnos sa trenerom Milanom Miskinom, koji ga je naučio da voli rukomet, ali se zbog finansijskih problema tokom pandemije ovaj klub ugasio. Bilo je priča kako rukomet u Somboru neće više postojati, ali ipak na snagu stupa Damir Dunkler i osniva se RK "Sombor", u koji odlazi naš sagovornik. Nakon samo mesec dana, Sergej je pozvan u redove RK "Vojvodina" Novi Sad. Odlazi na prvi trening i sa njima dogovara saradnju. Pala je odluka da nastupa za mlađe kategorije Vojvodine, ali uz pomoć dvojne registracije da brani boje i seniorske ekipe Sombora.
Maltene, ista priča je bila i sa mlađim bratom, Veljkom. Krenuo je trenirati rukomet pre četiri godine u RK "SOMBORELEKTRO", prešao u RK "Sombor", a nakon jedne utakmice u Prigrevici je usledio poziv slavne Vojvodine. Braća Pavlović nastupili su za Vojvodinu na državnom prvenstvu 2022. godine i uspeli su da uzmu zlatnu medalju. Pored ekipe, prijatelja i jakih treninga, oni su istakli svoju majku, koja je nekadašnja vrhunska rukometašica. Kažu da im je uvek bila podrška i usmeravala ih na pravi put.
Nastavljaju da se bave rukometom u Novom Sadu, ali Sergej oseća nezadovoljstvo. Bio je prebačen za 2006. godište, trudio se i radio maksimalno, ali nije imao veliku minutažu. Iako su te sezone uzeli državno prvenstvo, Sergej nije bio previše srećan zbog manjka minuta. Na kraju sezone, za braću Pavlović je zainteresovan RK "Trimo" Trebnje, sa kojim su počeli pregovori. Bilo je pitanje da li će preći u Sloveniju da se bave rukometom ili će ostati u Srbiji, ali na kraju, uz dogovor sa roditeljima, braća su odlučila da se oprobaju u inostranstvu. Prema utiscima koje su stekli za ova tri meseca, oni govore da se nisu pokajali i da im je ovo bila najbolja moguća odluka. Obojica imaju minutažu i nastupaju za različite uzrasne kategorije. Koliko im je naporno, govori podatak da tokom nedelje treniraju pet puta i imaju dve utakmice vikendom. Pored toga, pohađaju školu i trude se da pronađu vremena za učenje i druženje što nije lako, ali navode da je prelepo i da uživaju u Trebnju.
Što se tiče planova za dalje, oni će raditi na sebi maksimalno i pokušati da naprave što bolju rukometnu karijeru. Velika želja im je da nastupe za reprezentaciju Srbije, a do toga ih čeka sigurno veliki i težak put.
Savet koji su braća Pavlović dali mladima glasi: "Danas su veoma teška vremena, prisutno je dosta društvenih mreža. Ipak, vidi se ko želi da postane sportista, a ko želi da se njime bavi rekreativno. Nikada ne treba da odustajete od vašeg cilja i naporan rad se uvek isplati."
Za sam kraj, ovi mladi sportisti su iskoristili priliku da se zahvale trenerima koji su ih naučili dosta raznih stvari, a to su Milan Miskin, Damir Dunkler, Zoran Abramović i Dragan Kukić.
