In memoriam SLOBODAN ROMIĆ – ROMAS (1954-2016)
In memoriam
SLOBODAN ROMIĆ – ROMAS (1954-2016)
Tiho, baš onako kako je živeo, ugasio se Slobodan Romić – Romas (1954-2016), za mene, a verujem ne samo za mene, najdarovitiji košarkaš koga je Apatin ikada imao.
Nisam, obratite dobro pažnju na svaku reč, upotrebio superlative najbolјi ili najuspešniji - oni su, dabome, rezervisani za Milana Medića – Medeksa, Želјka Rebraču ili Predraga Šuputa- rekao sam najdarovitiji.
Jer, još početkom 70-ih Romas je, kao klinac, imao sve: gotovo dva metra visine (dvometraši su tada bili velika retkost), brzinu i neverovatan skok, sjajnu ruku i fantastičan smisao za igru. Ali, Apatin tada nije imao klub. Par godina smo, doduše, on, Nini Rastović i ja, još gimnazijalci, igrali u somborskom KK „Mostonga“, ali se i to nekako prebrzo raspalo.
Docnije, kada je otišao na studije u Novi Sad, igrao je, veoma dobro, za tamošnji „Radnički“. Ali, niti je Novi Sad tada bio relevantan košarkaški centar (a i kako bi bio, pored Beograda, Zagreba, Splita, Ljublјane, Sarajeva, Čačka...) niti je Romasa imao ko, bar malo, da pogura ka pravim košarkaškim centrima.
Da se sam, ne samo u sportu, nije gurao, gotovo je suvišno i govoriti. Za to je bio predobar i prekarakteran čovek.
Kada smo 1976. najzad osnovali OKK Apatin (za šta je, uzgred, najzaslužniji naš drug i saigrač Žiko Obradović), za neku naročitu afirmaciju bilo je kasno – imali smo za to previše godina. A, i klub je, logično, startovao od najnižeg ranga, na koji je malo ko obraćao pažnju.
Tako je jedan nesvakidašnji sportski dragulј ostao neizbrušen, ali ne i zaboravlјen. Bar što se tiče nas koji smo, više za njim, nego sa njim, zaneseno jurili za narandžastom košarkaškom loptom.
Počivaj u miru, dragi prijatelјu.
Đorđe Vukmirović
