Jovan Maljković - kapiten koji je trofejem zaokružio karijeru
Pre nekoliko dana, KK "Apatin 2016" osvojio je ligašku titulu i ostavio plasman u viši rang takmičenja. Dok su se pojedini istakli brojkama, najveći doprinos možda je došao iz onog što se ne meri, a to je timska hemija. Upravo taj zadatak je imao kapiten ekipe, Jovan Maljković, koji je iskustvom i smirenošću pomagao svojim igračima na razne načine. Svoj košarkaški put je počeo u našem gradu, da bi posle imao kratke periode u Novom Sadu i Bačkom Jarku. Nakon toga, opet se vraća u Apatin, sa kojim je uspeo da podigne trofej i tako najverovatnije stavi tačku na svoju košarkašku karijeru. Opširnije o Jovanovoj sportskoj priči pročitajte u nastavku.
Jovan je prvi dodir sa košarkaškom loptom imao 1999. godine, kada je u sklopu škole pohađao košarkašku sekciju. Nakon par nedelja, na termin su došli treneri KK "Apatin", pričali su im o košarci i pokazali neke vežbe, što je našeg sagovornika zainteresovalo. Nakon tog dana, počeo je da ide u Apatin na treninge. Jedan od uspeha koji pamti tokom mlađih kategorija jeste osvojeno treće mesto na državnom prvenstvu u Kraljevu, pod vođstvom trenera Nenada Ugarkovića. Tu je boravio sve do 2006. godine, da bi jedan kratak period bio član prvoligaške ekipe "Novi Sad Panonska banka". Takođe, kasnije je nastupao za KK "Mladost Teletehnika" iz Bačkog Jarka, sa kojim je uzeo titulu i ušao u viši rang takmičenja. Nakon dve sezone sa tom ekipom, Jovan se vraća u naš grad.
Naš sagovornik je igrač KK "Apatin 2016" od osnivanja tog kluba, a kapiten je postao godinu dana kasnije, kada je formirana seniorska ekipa. Prošle sezone, ovaj tim je bio nadomak titule, ali se nisu sjajno pokazali u plej-ofu i to ih je koštalo uspeha. Jovan je želeo da se povuče i ode u košarkašku penziju, ali na nagovor trenera Dalibora Ćopića, odlučio je da ostane uz ekipu i svojim iskustvom pomogne koliko može. Iako je bio svestan da neće imati neku veliku minutažu, znao je da može uticati na mlade momke i hemiju u ekipi, koja će se na kraju sezone ispostaviti kao ključan faktor. Naime, kao što ste verovatno već upoznati, naš sagovornik je pre nekoliko dana osvojio titulu sa apatinskom ekipom, koja je napokon uspela da se domogne višeg ranga takmičenja.
Kada bismo se bavili Jovanom, njegov primarni zadatak je bio da motiviše saigrače, drži tim na okupu i pomogne u rešavanju svih problema. Na neki način, bio je desna ruka treneru Daliboru Ćopiću. Kako navodi, biti kapiten je izuzetna odgovornost, pogotovo u ekipi sačinjenih od igrača sa bogatom karijerom, kao što su Bocka, Ljubenković, Laketa i drugi. Nakon ukupno šesnaest godina bavljenja košarkom, našem sagovorniku je ovo najverovatnije bila oproštajna sezona. Želeo je da se oprosti sa trofejem, što je na kraju uspeo i misli da je ovo idealan trenutak da završi karijeru. Izrazio je želju da ostane u košarci, jer je to njegova velika ljubav, ali još nije siguran u kojoj će ulozi da se pronađe.
Kada je reč o privatnom životu, Jovan od 2012. godine radi u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, tačnije u Policijskoj stanici u Apatinu, gde je zadužen za poslove koji se odnose na oružje i municiju. Zbog izuzetnih rezultata i profesionalnosti, prošle godine je povodom Dana MUP-a i Dana policije nagrađen kao najbolji policijski službenik. Van posla, Jovan je pored sporta i porodičan čovek. Naime, ima sina koji je krenuo njegovim stopama, ali u sportskom smislu, trenirajući košarku. Taj sport mu se veoma dopao, a on se nada da će njegov sin ostati u sportu i dalje razvijati svoju ljubav prema košarci.
Savet koji je Jovan dao mladima je sledeći : "Mladi treba da uživaju u igri i da rade ono što im je zabavno. Ako uživate u onome što radite, bićete konstantno motivisani, a samim tim će doći i napredak. Naravno, rezultati ne dolaze preko noći, već morate da radite i da se trudite, što će se na kraju isplatiti."
