Mila Radaković - devojčica koja rukomet igra srcem
Za moju današnju sagovornicu, rukomet je mnogo više od sporta. To je njen način da izrazi emocije, upozna prave prijatelje i stalno pomera sopstvene granice. Još kao devojčica, iz čiste radoznalosti je stala na teren, ne sluteći da će lopta ubrzo postati njen sastavni deo života. Iza nje su brojni treninzi, turniri i utakmice koje su je oblikovale kao osobu, ali i mnogo razloga da bude ponosna na sve što je postigla. Opširnije o Milinoj sportskoj priči pročitajte u nastavku.
Mila je rukomet počela da trenira kada je krenula u treći razred osnovne škole. U svet ovog sporta je zakoračila iz radoznalosti, da bi se to veoma brzo pretvorilo u uživanje, zabavu i veliku ljubav. Sa nestrpljenjem je čekala svaki trening i sa istog odlazila uz osmeh na licu. Od svih uspeha i takmičenja na kojima je učestvovala do sada, posebno mesto u njenom srcu zauzima državno prvenstvo za devojčice do 12 godina. Naime, tamo su se plasirale zahvaljujući osvojenom trećem mestu u Super ligi Vojvodine.
Kako navodi naša sagovornica, za ovaj uspeh je bilo neophodno mnogo truda i odricanja. Tamo je odigrala jednu od omiljenih utakmica svoje dosadašnje karijere, a protivnik je bio ŽRK "Metalac" Kraljevo. Iako su osećale određenu dozu pritiska, Gracije sa Dunava su trijumfovale i tako overile kartu za polufinale. Nažalost, ovaj put ih sportska sreća nije pogledala i u veoma napetoj utakmici, izgubile su nakon izvođenja sedmeraca. Mila ovaj meč i danas pamti, ali ne po lepom, već kao jedan od poraza koji je najteže prebolela. U utakmici za treće mesto, bile su poražene od Novog Beograda i tako su završile kao četvrta najbolja ekipa u našoj zemlji. Premda nisu osvojile medalju, naša sagovornica je bila ponosna na svoj tim, jer su ovim uspehom ušle u istoriju našeg kluba.
Na početku prošle sezone, Mila je debitovala za seniorsku ekipu Omladinskog rukometnog kluba "Apatin" . Iako nije bila uvek na spisku, ističe da joj je ovo izuzetno značilo i da je bila ponosna na sebe. Mogla je dosta da nauči od starijih devojaka, a svaki minut na terenu predstavljao je dragoceno iskustvo. Od ove sezone, postala je standardna u prvom timu, sa dobrom minutažom na terenu. Zadovoljna je svojom igrom, ali isto tako veruje da ima još mnogo stvari koje treba da usavrši i unapredi. Ono što joj se posebno sviđa, to je atmosfera u ekipi, koja je na visokom nivou. Bez obzira na razliku u godinama, devojke se sjajno slažu, kako na terenu, tako i van njega.
Pored Apatina, naša sagovornica je postala član ekipe Vrbasa, za koju nastupa zahvaljujući dvojnoj registraciji. Pošto u našem klubu nema dovoljno devojčica koje su njeno godište ili mlađe, shvatila je da ovaj poduhvat može biti produktivan, pa će tako boje Vrbasa braniti u ligi mlađih kategorija, za devojčice do 14 godina. Takođe, ne smemo zaboraviti Sportske igre mladih, u kojima je Mila redovan akter. Pored rukometa, učestvovala je i u odbojci, fudbalu i basketu 3×3. Svake godine se sjajno zabavi i ovo je za nju jedan od omiljenih sportskih događaja. Najbolji rezultat je postigla u rukometu, kada su uspele da stignu do državnog prvenstva.
Naša sagovornica trenutno pohađa osmi razred osnovne škole i u poslednje vreme dosta razmišlja o daljem školovanju. Međutim, kako stvari stoje, za sada joj je prioritet da upiše gimnaziju u Apatinu. Ona joj nudi dobru podlogu za fakultet, a isto tako omogućava i dalje bavljenje rukometom u našem gradu. Što se tiče sporta, postavila je sebi cilj da što više napreduje i pritom, kao i do sada, uživa u onome što radi.
Savet koji je Mila imala za svoje vršnjake glasi : "Savet koji bih dala svojim vršnjacima jeste da nikada ne odustaju od sporta koji vole, već da nastave da se trude i rade, jer tako dolazi i sam uspeh."
