Mile Mandić (Babac) - pedeset godina ljubavi prema rukometu
Kada dođete na neku rukometnu utakmicu u našoj hali, jednu osobu morate da vidite kraj ograde. U pitanju je veliki obožavalac rukometa, sporta u čijem je svetu već pet decenija. Krenuo je od malih nogu kao igrač, potom je postao i sudija, da bi jedno vreme bio pomoćni trener Omladinskog rukometnog kluba "Apatin" . Danas se na utakmicama naših ekipa vodi kao komesar za bezbednost, ali pored toga, on je tu da bodri naše momke i devojke, daje im savete i svim srcem bude uz njih. Opširnije o Miletovoj sportskoj priči pročitajte u nastavku.
Mile je u svet rukometa zakoračio davne 1975. godine, kada je nastupao na školskom takmičenju u ovom sportu. Ubrzo, taj turnir je rezultovao da ode na trening i postane član Rukometnog kluba "Apatin" , gde je proveo šest godina. Prošao je kroz mlađe kategorije ovog tima, a na kratko zakoračio i u seniorske vode. Iako nije napravio neke značajnije uspehe, imao je priliku da uči od starijih, iskusnijih igrača, kao i svojih trenera. Upravo su mu ti ljudi usadili veliku ljubav za ovim sportom, koja datira i danas. Kao najzapaženiji rezultat koji je ostvario, naš sagovornik ističe osvajanje zlatne medalje na rukometnom takmičenju u okviru Srednjih ekonomskih škola.
S obzirom da nije imao značajniju minutažu u apatinskoj ekipi, Mile se odlučuje na novi korak, koji će se ispostaviti kao pravi u tom trenutku. Naime, uspešno je završio sudijsku školu, položio sve ispite i tako stekao pravo da se bavi ovim poslom. Kao delilac pravde, na terenu se našao više od tri stotine puta, najčešće u tadašnjoj Drugoj saveznoj ligi. U prevodu, sedam godina se bavio poslom rukometnog sudije i to je za njega bio vrhunac sportske karijere. Kako navodi, sudio je sa ljubavlju i mnogo poštovanja prema ekipama, pa s toga pamti mnoge utakmice. Međutim, jedno on najdražih takmičenja na kojima je delio pravdu jeste Školska olimpijada u Bezdanu, gde je igralo mnogo mladih talenata, od kojih su neki napravili dobre karijere. Iz svega napomenutog, možemo zaključiti da je ovaj posao za njega predstavljao lepu obavezu, kojoj se uvek rado odazivao.
Pored napomenutog, naš sagovornik je jedno vreme bio pomoćni trener Omladinskog rukometnog kluba "Apatin" . Bio je to period kada je naše devojke sa klupe predvodio gospodin Saša Vogrnić, u Drugoj saveznoj ligi. Takođe, Mile je jedno vreme bio na funkciji sekretara i tehničkog direktora kluba. Danas je poznat našim sugrađanima kao veliki obožavalac rukometne igre i maltene nijedan rukometni meč u našem gradu ne može da prođe bez njegovog prisustva. Redovno prati i žensku i mušku ekipu, pa ih konstantno bodri pored ograde terena. Na zapisniku se vodi kao komesar za bezbednost, pa na taj način pomaže našim klubovima. Budućnost njegova u ovom sportu je sasvim jasna, jer bez njega ne može. Dokle god bude imao snage, pratiće i navijaće na utakmicama naših rukometnih klubova. Kako kaže, dodatnu podršku i vetar u leđa mu pružaju ostali ljubitelji ovog sporta, kao i sami igrači.
Savet koji je Mile imao za mlade je sledeći : "Mladima bih poručio da se okrenu ka sportu i da budu istrajni u svojim ciljevima. Meni je rukomet dao dosta toga u životu i ne bih mogao da zamislim jedan moj dan bez njega."
