Nemanja Milješić - sportista koji pomera sopstvene granice
U svetu sporta, gde je granica između uspeha i odustajanja često tanka, postoje pojedinci koji svojim radom, upornošću i strašću pomeraju sopstvene limite. Upravo, jedan od njih jeste i naš sugrađanin, koji je odrastao u porodici gde je sport sastavni deo života. Od rukometa, preko teretane i street workout-a, pa sve do borilačkih veština, svaki njegov korak bio je vođen željom da testira sopstvene granice. Iako su ga na tom putu zadesile prepreke, uključujući ozbiljne povrede i iscrpljujuće pripreme, ni u jednom trenutku nije odustao, već je ostao uporan i nastavio dalje. Opširnije o Nemanjinoj sportskoj priči pročitajte u nastavku.
Nemanja živi u porodici gde je sport oduvek sastavni deo života. Deda mu je bio dugogodišnji rukometaš, otac je stajao među stativama kao fudbalski golman, dok se njegova majka kao mlada bavila kajakom, da bi posle prešla na fitnes. Odrastajući uz takav sportski duh, naš sagovornik se od malih nogu zaljubljuje u sport. Kao mlađi, bio je izdržljiviji od svojih vršnjaka, što mu je omogućilo da se lakše prilagodi različitim sportskim disciplinama. Sa sedam godina je počeo da trenira rukomet u Apatinu, koji mu se svideo. Ovim sportom se bavio ukupno osam godina i imao je priliku da radi sa mnogim trenerima, od kojih je najviše istakao Vladimira Đukića, prevashodno zbog toga što mu je dosta pomogao u sportskom razvoju.
Nakon rukometa, Nemanja je izrazio želju da se posveti svom izgledu i fizičkoj spremnosti, pa iz tog razloga kreće u novi sportski pohod. Naime, počeo je da ide u teretanu i paralelno trenira street workout. Pored napomenutog, slobodno vreme je koristio za rekreaciju, pa ste ga mogli sresti na teniškoj šljaci, košarkaškim, fudbalskim i odbojkaškim terenima, kao i na OCR trkama i mnogim drugim sportskim aktivnostima. Tokom ovog puta, suočio se s nekim preprekama, a jedna od najozbiljnijih bila je dugotrajna povreda zadobijena na odbojkaškom terminu, kada je izvrnuo je skočni zglob i oštetio ligamente. Posledica ove povrede je bila nepuna četiri meseca pauze i boravka na štakama, što našem sagovorniku nije bio samo fizički izazov, već i psihički. Ljubav prema sportu ga je vukla nazad, pa je već nakon dva meseca od povrede odlučio da se vrati treninzima i vežbama koje je mogao da radi, iako je imao preporučenu pauzu.
Nakon potpunog oporavka, Nemanja započinje novo poglavlje u svojoj karijeri, a ono je vezano za borilačke veštine. Postao je član kluba "Praetorian Fight Academy" Sombor, a okreće se sportovima pod nazivom MMA (mešovite borilačke veštine) i BJJ (brazilski jiu-jitsu). Pod vođstvom trenera Quinton Vander Heydena, brzo je napredovao i tako postao član A tima. Krasila ga je izuzetna snaga, a sa velikim entuzijazmom i posvećenošću, ubrzo odlazi na prvo takmičenje u borilačkim veštinama. Ono je održano u Hrvatskoj, sport koji je bio u pitanju jeste BJJ, a Nemanja je na njemu uspeo da se okiti bronzanom medaljom. Na sledećem takmičenju, prvi meč je pobedio ubedljivim rezultatom 13:0, koristeći popularnu završnicu RNC (Rear naked choke). Nažalost, u drugom susretu je nesvesno onesvestio svog protivnika, što je dovelo do diskvalifikacije. Ipak, ta iskustva su ga ojačala i motivisala da nastavi dalje.
Ono što je posebno izdvojio tokom borilačke karijere jeste proces skidanja kilograma, koji je izuzetno zahtevan i težak. Ponekad je morao da skida i do osam kilograma kako bi zadovoljio vagu, a to je veoma iscrpljujuće. Ovaj proces često uključuje metode poput smanjenog unosa tečnosti, korišćenja sauna i pojačanog znojenja kroz intenzivne treninge. Iako je cilj postići željenu kilažu kako biste se uklopili u kategoriju, važno je napomenuti da ovakve metode mogu biti opasne ako se ne primenjuju pravilno i pod stručnim nadzorom.
Pored borilačkih veština, naš sagovornik je nastavio da redovno ide u teretanu i bavi uličnim vežbanjem, a čak se izlaže i hladnoći kroz ulaske u ledeni Dunav, primenjujući različite metode disanja, a usput i radi na svojoj fizičkoj i psihičkoj izdržljivosti. Posebno je istakao svoje učešće u humanitarnom ulasku u Dunav, koje je bilo održano krajem januara na Štrandu u Novom Sadu. Ova akcija je imala za cilj prikupljanje novčanih sredstava za lečenje mlade devojke Teodore, što je našem sagovorniku predstavljao još jedan veliki motiv da učestvuje. Ovaj ritual izlaganja hladnoći ima razne benefite, kao što su poboljšanje cirkulacije, jačanje imunog sistema, ubrzavanje oporavaka mišića, povećavanje nivoa energije, kao i poboljšanje mentalne izdržljivosti i fokusa.
U međuvremenu, Nemanja je upoznao svoju današnju devojku, Sonju Urtajl, takođe uspešnu mladu sportistkinju, a njen duh i posvećenost ga podstiču da istraje u mnogim zdravim stvarima u životu. Takođe, zahvalan je svom prijatelju, Strahinji Grozdaniću, sa kojim redovno prolazi kroz nove prepreke. Naš sagovornik trenutno čeka poziv za osnovnu policijsku obuku, nakon što je položio sve ispite sa maksimalnim brojem bodova. Što se tiče sporta, u budućnosti želi da se oproba u triatlonu i ultramaratonu, kako bi testirao svoje granice i postavio nove ciljeve.
Za sam kraj, Nemanja navodi kako ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez istinske vere prema Gospodu, koji ga gura iz dana u dan, a mladima koji žele da se bave sportom je poručio sledeće : "Sport je mnogo više od igre - to je put samopouzdanja, discipline i ličnog razvoja. Svaki trening, izazov i prepreka koju prevaziđete oblikuju vas u jaču i mudriju osobu. Disciplinovan pristup treninzima i životu omogućava vam da ostvarite svoje ciljeve i prevaziđete vlastite granice. Setite se da uspeh nije samo u pobedama na takmičenju, već i u svakodnevnom trudu, posvećenosti i učenju iz iskustava. Budite uporni, verujte u sebe i ne bojte se da sanjate velike snove. Vaša posvećenost i rad na sebi danas postavljaju temelje za vaš uspeh sutra. Na kraju, neka vas sport inspiriše da budete najbolja verzija sebe. "
