Nikola Bogojević - rukometni esej među stativama
Sport je mnogo više od igre. On je strast, posvećenost i neprestana borba sa samim sobom. Nekad vam se desi nešto i neplanirano, ali uvek gledate da sve okrenete u svoju korist, odnosno korist ekipe. Našeg današnjeg sagovornika je sportski put odveo među stative, gde je vremenom postao ne samo stub odbrane, već i lider mnogobrojnih rukometnih klubova. Prošao je kroz razne uspone i padove, ponekad su ga pratile i povrede, ali njegova želja i upornost su ga vodili ka pobedi u svakoj utakmici, bila to neka na terenu ili van njega. Ovo je priča o sportisti koji je menjao klubove, stalno se prilagođavao i iznova dokazivao, ali se nikad nije plašio izazova i uvek je ostajao hrabar i odlučan. Opširnije o Nikolinoj sportskoj priči pročitajte u nastavku.
Nikola je rukomet počeo da trenira sa četrnaest godina, dok se pre njega bavio fudbalom i karateom. Društvo sa kojim je provodio najviše vremena je treniralo rukomet i često su ga nagovarali da im se pridruži. Na kraju je popustio i jedne večeri se pojavio na treningu u Prigrevici. Tadašnji trener Drago Miličević ga je pitao koju poziciju bi voleo da igra, da bi mu naš sagovornik predložio poziciju beka, s obzirom da je izrazito visok i da poseduje jak šut. Međutim, već na prvom treningu, kada su počeli da igraju, Nikola nije želeo da se nameće sa iskusnijim igračima. Pošto su imali samo jednog golmana, doneo je odluku da on bude drugi, kako bi pomogao ekipi i pritom dodao značaj treningu. Ono što tada niko nije znao, naš sagovornik je oduvek bio fasciniran golmanima, a to govori podatak da mu je idol Dejan Perić, bivši golman rukometne reprezentacije naše zemlje.
Nikola se veoma dobro pokazao među stativama i trener Drago je od tada na raspolaganju imao još jednog talentovanog golmana. Ubrzo je bio i registrovan, pa je tako i branio svoju prvu utakmicu u pionirskoj konkurenciji. Kako navodi naš sagovornik, početak nije bio lak, trema je bila prisutna, ali se vremenom sve to prevazišlo i napredak je bio uočljiv. Sa sedamnaest godina, postao je kapiten seniorske ekipe "PIK Prigrevica". Klub do tada nije beležio sjajne rezultate, ali sve se promenilo kada je na mesto trenera ekipe došao Hrvoje Džebić. Pod njegovim vođstvom, tim je procvetao, a Nikola značajno podigao svoj nivo branjenja.
Naš sagovornik matični klub napušta 2000. godine i prelazi u RK "Apatin". Međutim, tamo se nije najbolje snašao i ubrzo se vraća nazad. U Prigrevici je proveo jednu sezonu, da bi opet usledio poziv iz Apatina, na koji se odaziva. Tamo je proveo dve godine, igrajući za drugu ekipu u Vojvođanskoj ligi i povremeno dobijajući šansu u prvom timu, koji je igrao rang ispod Superlige. Kada je dobio kapitensku traku, pružao je sjajne partije i češće dobijao priliku da brani u prvoj ekipi. Ipak, prednost su imali stariji i iskusniji golmani, što se Nikoli nije svidelo, pa je odlučio da se vrati u svoje rodno selo. Te sezone se jednostavno sve poklopilo, jer je branio sjajno, ekipa je bila uigrana i osvojili su prvo mesto, pa se tako plasirali u viši rang. Ipak, naš sagovornik ubrzo odlazi u vojsku, pa se samim tim ekipa muči bez njega i ispada iz lige. Po povratku nazad, nastavlja sa treninzima i tri godine zaredom ambicije su bile na najvišem nivou, ali je uvek malo nedostajalo da se one ostvare.
Novi Nikolin mandat u RK "Apatin" je bio 2007. godine, kada je dobio poziv od tadašnjeg stratega, Olivera Biljetine, da dođe i pomogne klubu kako bi opstao u drugoj Superligi. Nažalost, klub je doživeo veliku tragediju, jer je nastradao golman i veliki prijatelj svih igrača, Nemanja Stambolija. Tu sezonu su igrali srcem, posvećenu njemu, i od poslednjeg mesta su se popeli na petu poziciju. Nikola je tu sezonu branio sjajno, što nam govori podatak da je na utakmici protiv Futoga imao čak 32 odbrane, a na kraju je uspeo i da odbrani penal i postigne gol preko celog terena za pobedu. U Apatinu je proveo ukupno četiri sezone, da bi naredna destinacija za njega bila RK "Somborelektro" iz Sombora. Ta ekipa se takmičila u rangu iznad, ali su odmah sledeće godine ispali iz te lige. Usledila je još jedna epizoda našeg sagovornika u Apatinu, sada pod vođstvom trenera Vladimira Đukića. Prvenstvo su odigrali sjajno, a tokom priprema su boravili u Milanu, gde su osvojili treće mesto na međunarodnom turniru.
Nakon povratka u Srbiju, ušli su u Prvu ligu Srbije, ali je našeg sagovornika zadesila teška povreda. Naime, posekao je tetive i slomio kost na levoj šaci. Oporavak je trajao četiri meseca, a povratak nije bio lak. Ipak, vremenom je uspeo da se vrati u formu i nastavio je da brani još tri godine. Kasnije prelazi u RK "Sivac 69", gde je bio ključna karika za ulazak u Super B rukometnu ligu. Međutim, Nikola opet nije imao sreće i pukli su mu ligamenti na nozi. Doktor mu je savetovao tromesečni oporavak, ali je posle samo tri nedelje skinuo gips i nastavio da brani, jer su mu ekipa i cilj bili važniji od bola. Ono što ga takođe vezuje za tu famoznu Super B rukometnu ligu jeste i Apatin. Naime, sa Apatincima je uspeo da ostvari istorijski uspeh i vrati ih u društvo superligaša, gde su čak uspeli da zauzmu i petu poziciju na tabeli. Naš grad je bio maltene neosvojiva tvrđava, momci su igrali fenomenalno, a sve je to bilo praćeno uz publiku, koja je bila osmi igrač.
Kao što ste mogli da vidite kroz tekst, Nikola je godinama menjao klubove i prihvatao razne izazove. Kada je mislio da je vreme za kraj karijere, stigao je poziv iz Riđice i postao je novi golman RK "Dalmatinac". Paralelno je branio i za FK "Bratstvo 2019" iz Prigrevice, jer fudbal za njega predstavlja jednu veliku ljubav iz mladosti. Ove zime, naš sagovornik je predstavljen kao novo pojačanje Vrbašana, koji se takmiče u Super B rukometnoj ligi. Trenutno su na samom začelju tabele, ali Nikola je prihvatio ovaj poziv jer voli izazove i želi da pomogne klubu u ostvarenju ambicija, a to je opstanak u ligi.
Naš sagovornik u slobodno vreme prati razne sportove, a od pete godine života, veliki je navijač Crvene Zvezde. Otac ga je zarazio ljubavlju prema ovom klubu, a jedan od trenutaka koji će Nikoli ostati zauvek u sećanju jeste onaj kada je Zvezda postala prvak Evrope. Otac ga je nosio na ramenima skačući od sreće i tako su zajedno proslavili ovaj veliki uspeh. Ne ide redovno na utakmice zbog obaveza, ali nikada ne propušta Ligu šampiona i evropske mečeve svog omiljenog kluba. Upravo tu ljubav koju mu je zasadio otac, danas je prenosi na svoju decu i tako nastavlja porodičnu tradiciju.
Što se tiče planova za dalje, Nikola želi da igra rukomet dokle se god oseća spremnim i zdravim. Kada je u pitanju fudbal, tu je da pomogne svom selu koliko može, a i dan danas uživa u igranju malog fudbala, gde je takođe osvojio mnogobrojna ekipna i individualna priznanja na raznim takmičenjima. Kada smo kod individualnih uspeha, vredno za napomenuti jesu i rukometni turniri na pesku. Nikola je uspešan i na tom frontu, uzevši do sada jednu zlatnu, dve srebrne i dve bronzane medalje, a čak je četiri puta bio proglašen najboljim golmanom turnira.
Nakon što ste stigli do samog kraja ovog teksta, možete zaključiti da se radi o osobi koja je prošla kroz razne stvari u svetu sporta. Bilo je i uspona i padova, ali ono što je najvažnije, naš sagovornik je ostao istrajan i uvek je spreman za neke nove izazove. Savet koji je Nikola imao za mlade je sledeći : "Mladima bih poručio da budu istrajni i posvećeni treninzima, jer samo rad i upornost donose uspeh u sportu. Bez obzira na to koji sport odaberete, treba da uživate u njemu i da date svoj maksimum na svakom treningu i utakmici."
