PODRŠKA REZERVATU GORNJE PODUNAVLJE
Francuska firma iz oblasti turizma „Biotope“ dala je konsultanstku, a „Veolija transport“ finansijsku podršku „Vojvodinašumama“ za obeležavanje 10 godina od proglašenja Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, koje sa Kopačkim ritom u Hrvatskoj i Gemencom u Mađarskoj, za Evropu čini jednu prirodnu celinu. Treće po veličini prirodno dobro u Vojvodini, koje se prostire na 19.600 hekatara poplavnih šuma kraj Dunava i aluvijalnih ravni sa najvećom populacijom jelena, kojih ima prema brojanju 14.500 komada, koliko i divljih svinja, što predstavlja 60 odsto ukupne divljači u Srbiji, od izuzetnog je značaja za svetsku prirodnu baštinu, rečeno je na skupu koji je održan u Lovačkoj kući, na Mesarskim livadama, u Apatinu.
-Želeli smo da okupimo stručnu i širu javnost, kako bismo dali podršku „Vojvodinašumama“ da uz učešće javnosti napravi sveobuhvatan socijalni, ekonomski i ekološki plan, za naredno desetgodišnje upravljanje rezervatom. Naša firma će promovisati i afirmisati prirodna dobra u Srbiji, kao i celom Balkanu, koja su od značaja za životnu sredinu - rekla je na skupu koordinator „Biotope“ za balkan Delfina Moran, dodajući da je Evropa i svet prepoznala netaknutost prirode Gornje Podunavlje.Stručnjaci Pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode su istakli da je proglašenjem, pre 10 godina ovog područja u Apatinu i Bačkom Monoštoru za Specijalni rezervat prirode, Vlada Srbije doprinela da se jedno prirodno dobro sačuva i dalje razvija.
- Ovaj rezervat je odnedavno potpisima na Deklaraciju minstara nekoliko susednih država, pored ostalih Olivera Dulića, praktično apliciran na Uneskovoj listi za deo Rezervata biosfere Dunav-Drava-Mura, što mu daje svetski značaj. Uredba koju je donela Vlada pre 10 godina je bila inicijalna kapisla za bolje očuvanje, zaštitu i dalji razvoj prirodnog dobra ali i da se obaveze oko staranja rezervatom stave u zakonske okvire - rekao je u ime Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Marko Tucakov, dodajući značaj usklađivanja komercijalnih i aktivnosti na očuvanju biodiverziteta.
„Vojvodinašumama“, ŠG „Sombor“ ističu, da, pored zaštitarske, postoje i ostale delatnosti koje se odvijaju na ovom području, sa tri stepena zaštite.
- Od šumarstva, koje se ovde neguje 300 godina, prihod je 86 odsto, ali se toliko utroši i za zasade i negovanje novih šuma. Za jedan hektara zasada šume je potrebno 1.000 evra za seču od 20 do 30 godina. Šumarstvo nije samo testera i traktor, već prvenstveno uzgoj i negovanje šuma. „Gornje Podunavlje“ poseduje od pre dve godine FSC Sertifikat, koji podrazumeva međunarodnu kontrolu šuma, istakla je Radmila Šakić, iz Šumskog gazdinstva „Sombor“. Prihod od lovstva i ribarstva je 11 odsto, dok ostale delatnosti poput turizma, ugostiteljstva, edukacije dece i ostalog, iznose za sada svega tri odsto, zbog čega je skup u Apatinu, uz pomoć francuskih firmi, iz oblasti turizma i zaštite prirode, pokušaj da se učini korak dalje ka uvođenju evropskih standrada u ovim oblastima.
