PRIČE IZ KOMŠILUKA: Ljubav i posvećenost kao osnovni recept Snežinog uspešnog učiteljskog poziva
Iako rođena i odrasla u Somboru, pedesetosmogodišnja Snežana Nišević gotovo 30 godina unazad za veliki broj Prigrevčana je “Naša učiteljica Sneža”, jedna od najomiljenijih, ne samo među đacima, već i među roditeljima i kolegama. Dečiji iskrena, blaga i odmerena, ova dama, sa neverovatnom posvećenošću, ljubavlju i entuzijazmom radi svoj posao i svakodnevno mu se raduje jednako kao i prvog dana svog dolaska u OŠ “Mladost” Prigrevica. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serjala.
Naša sagovornica rođena je i odrasla u Somboru. Pohađala je OŠ „Ivo Lola Ribar“, na šta je, kaže, veoma ponosna. Sa 4 godine počela je da čita i piše, a kako nam je otkrila, već tada je želela da bude učiteljica.
“Meni se moj san ostvario i ja kažem da bukvalno živim svoj san kada je moj poziv u pitanju. I sama sam imala divnu učiteljicu. Ona je bila tip učiteljice na koju sam se ja ugledala u svom radu. Uvek je bila uz nas u svim jako lepim i jako teškim trenucima. Znala je, kao što ja sad znam, kad se ko od dece u koju školu upisao, da li su zaljubljeni, koji su fakultet upisali, da li čekaju bebu i još mnogo toga”, s ponosom je ispričala Snežana, koja je uvek rado viđen gost na venčanjima svojih đaka, na krštenjima, rođendanima, ali i u onim teškim životnim situacijama, poput smrti bližnjih.
Naša sagovornica od malena je svestrana. Tokom osnovnoškolskog obrazovanja, išla je na ukupno 12 sekcija. Vodila je sve moguće programe u svojoj školi, a kasnije radila i na Radio Blagovesniku u Somboru. Takođe, pevala je u horu, išla na matematičku sekciju, na gimnastičku i, naravno, bila odličan đak.
“Ja sam bila prava štreberka. Danas moje đake učim da im je to kompliment kad im neko kaže da su štreberi, i da kažu hvala. Sve me je interesovalo u školi. Svirala sam blok flautu, što mi je bila osnova da bih kasnije svirala u prigrevačkom folkloru, gde sam svirala frule. Nekako mi je lako škola išla. Ja školu jako volim i meni je bio cilj da upišem Srednju pedagošku, Višu pedagošku, da postanem učiteljica, i sve sam tako uradila”, prisetila se Nišević.
Prema njenim rečima, imala je sjajne profesore i u srednjoj i na višoj školi, a potom je završila i fakultet. Nakon toga, desio se jedan slučajan susret u Prigrevici kada se zaljubila u svog sadašnjeg supruga, sa kojim i dan danas, nakon gotovo četiri decenije, neguje lep brak, pun uzajamne ljubavi i poštovanja, i iz kog se izrodilo dvoje dece.
“Po završetku škole nisam odmah počela raditi. Čekala sam posao nekoliko godina. U međuvremenu sam dobila sina, Nemanju, tako da sam u to veme bila sa svojim detetom kod kuće. Onda sam ostala drugi put u drugom stanju, rodila ćerku Jovanu, da bi se potom upraznilo jedno mesto i dobila sam posao u OŠ „Mladost“ u Prigrevici, 1995. godine”, ispričala je Sneža, koja trenutno vodi osmu generaciju prigrevačkih đaka.
Kako saznajemo od nje, tokom svog školovanja imala je izuzetno kvalitetno obrazovanje, a koje je kasnije mogla da primeni i u praksi.
“Već od srednje škole su nas zaista pripemali za taj poziv. Imali smo pravu praksu, izuzetne profesore, izuzetne učitelje koji su sa nama htele da podele svoja znanja i iskustva. Uvek su bili otvoreni za bilo kakvu vrstu pomoći, saradnje, da nam daju savete”, izjavila je Nišević, koja je po uzoru na starije kolege koji su nekada njoj pomagali, danas maksimalno otvorena za saradnju sa studentima, te ne čudi činjenica da najveći broj studenata dolazi upravo kod nje u Prigrevicu na praksu.
Svoje dobre osnove i zdrave temelje za rad naša sagovornica je i kasnije nadograđivala kroz brojne edukacije i druge vrste usavršavanja. Između ostalog, položila je obuke za NTC nastavnika kod dr Ranka Rajovića i počela da radi nekom drugačijom metodom, tako da deca od starta zavole čitanje i učenje, a kako nam je otkrila, ono na šta posebno stavlja akcenat je da deca sarađuju i da pomažu jedni drugima.
U svom radu trudi se da koristi sve moguće zanimljive metode, kroz igru i druženje, da deci u školi bude zanimljivo, a takođe i da roditelje motiviše na rad. Prvo dete u okolini po inkuziji bilo je u njenom razredu, na šta je takođe naročito ponosna, a sa darovitim đacima postizala je vrhunske rezultate na brojnim takmičenjima.
Kako je bila među prvim članovima čuvenog somborskog hora Juventus Kantat, tako je ljubav ka horskom pevanju prenela na veliki broj svojih učenika.
Predavala je i veronauku 10 godina, sa blagoslovom vladike, a na predlog oca Dragana Števića. U to vreme, nekoliko godina za redom, je zajedno sa kolegom veroučiteljem uspešno vodila letnju pojačku školu u Somboru, u kojoj su deca iz Prigrevice bila najbrojnija. Takođe, snimali su i autorske emisije za Radio Blagovesnik, jer joj je bilo važno da se čuje glas i prigrevačke dece.
“Meni su moji đaci jako važni i osećam se kao dodatni član svake te porodice i dan danas. Svi oni su danas ili odlične zanatlije ili su završili neke visoke škole. Pratim ih sve. Uvek znam gde mi je koje dete, da li žive u Srbiji, kakav im je bračni status, koliko dece imaju.. Javno hvalim, a ako moram da uputim neku kritiku, to je uvek nasamo. Izuzetno poštujem roditelje sve svoje dece. Želim da se deca u mojoj učionici osećaju dobro i sigurno, a kad prođe roditeljski, dam mamama domaći zadatak da ih vole još više, ako je to moguće. Ja sam i mama i baka, i znam šta to znači”, kaže Sneža, inače ponosna majka jednog elektroinženjera i lekarke, te baka dvoje unučadi.
Tokom svog rada, naša sagovornica je, zajedno sa svojim učenicima, bila deo velikog broja međunarodnih projekata, a svoje đake, kaže, uči da budu i individualci i timski igrači, jer svako u timu daje najbolje od sebe. Trudi se da im pomogne da razvije svoje talente i da budu dobri ljudi.
“Učiteljski poziv je vanserijski važan posao. Moje je da se trudim, da radim, da sejem, da najbolje što mogu tu decu razvijem. Imam privilegiju da radim sa najlepšim i najboljim delom Srbije. Ima li šta lepše nego raditi sa decom? Ta ljubav me motiviše. Meni je čin patriotizma da svako od nas radi najbolje što može svoj posao. To su budući mladi naraštaji ove zemlje. Ja ovu zemlju mnogo volim. Učim svoje đake da znaju ko su i šta su, da poštuju svoju državu, svoju veru, roditelje, sve svoje što imaju, uz isto poštovanje ostalih, što su učili i kroz te projekte koje smo radili”, priča Nišević i dodaje da je imala tu sreću da radi u Prigrevici koja ima izuzetno lepu, bistru i zdravu decu.
Osim uživanja u svom poslu, kao i trošenju vremena na pripreme za isti, naša sagovornica brine o roditeljima, unucima, obožava da provodi vreme sa suprugom i decom, ali uvek nađe i slobodnog vremena za čitanje.
Plan joj da sa veroučiteljem Stojanom Jankovićem u novoj crkvi u Prigrevici oformi jednu pojačku grupu sastavljenu od najmlađih meštana ovog sela, te da ih nauče liturgijske pesme.
Ima tri najbolje drugarice, ali i puno drugih dragih ljudi sa kojima se ona i suprug druže. Rado primaju goste u svoju kuću i trude se da im dom uvek bude ispunjen radošću i ljubavlju, poput one koju Sneža neguje u svojoj učionici.
Naša sagovornica jedan je svetlih primera kako treba obavljati učiteljski poziv, a koji je jedan od najvažnijih kada su u pitanju naši mladi naraštaji. Od srca joj želimo da ostane na ovom putu, te da iz njene učionice izađe još mnogo divnih ljudi, uspešnih zanatlija, doktora, inženjera, naučnika…
