Predlog Zakona Roditelj – negovatelj „izignorisan“ u Narodnoj skupštini
Više od jedne decenije unazad roditelji dece sa smetnjama u razvoju ili teško obolele dece, kao i ostali građani koji ih podržavaju, zalažu se za usvajanje Zakona Roditelj – negovatelj. S tim u vezi, u proteklom periodu prikupljeno je desetine hiljada potpisa koji su predati Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako bi se taj zakon uvrstio u dnevni red, ali to se nikad nije desilo.
Na jučerašnjoj 1. sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine RS, ovaj predlog se ponovo našao pred odbornicima, a oni su ga, većinski, „izignorisali“. Naime, Tatjana Pešić, ispred Stranke slobode i pravde, zatražila je predlog izmene zakona o socijalnoj zaštiti koji se odnosi na status roditelja – negovatelja, koji su podneli još početkom 2023. godine, te zahtevali da se konačno nađe na dnevnom redu i da ga Skupština usvoji. Od 177 narodnih poslanika prisutnih u sali, 36 je glasalo za, niko nije bio protiv ili uzdržan, a ukupno 141 narodni poslanik nije glasao. Nakon ovoga, roditelji koji godinama čekaju da ih država zaštiti, kako bi mogli živeti dostojanstveno sa svojom decom, po ko zna koji put su iznevereni, tužni, ljuti na sistem.
U svom obraćanju narodnim poslanicima, Tatjana Pešić je naglasila da se godinama nešto čeka, a za to vreme, hiljade roditelja u Srbiji koji svakodnevno brinu o deci sa smetnjama u razvoju ili teško oboleloj deci žive bez sustemske podrške države.
„Naš predlog je da roditelj, koji je posvećen nezi deteta sa smetnjama u razvoju, koje je potpuno zavisno od pomoći i nege, treba da ima pravo na naknadu u visini minimalne zarade na novou RS, doprinose, radni staž i mogućnost da ostvari pravo na penziju. U mnogim slučajevima, ti roditelji, najčešće majke, moraju da napuste posao jer dete zahteva potpunu i neprestanu brigu i negu. Time gube izvor prihoda, penzijsko osiguranje i pravo na sigurnu budućnost. Ti roditelji nisu kao svi ostali roditelji. Njihov dan nema pauze, njihova briga nema radno vreme, za njih nema odmora. Oni su istovremeno roditelji, terapeuti, negovatelji i borci za život i dostojanstvo svoje dece, a država im, nažalost, još uvek ne priznaje status koji bi im obezbedio socijalnu i ekonomsku sigurnost. Status roditelja-negovatelja je važan i zbog toga da deca ne bi bila izmeštena iz svojih porodica u ustanove ili hraniteljske porodice. Tako se obezbeđuje da dete ostaje da živi u svom domu, uz roditeljsku negu i ljubav, što je uvek u najboljem interesu deteta. Roditelji koji brinu o deci sa smetnjama u razvoju ne traže ni milostinju, ni povlastice. Oni traže samo da ih država zaštiti i da im omogući dostojanstven život. To je civilizacijski minimum i to nije nikakva privilegija“, između ostalog je rekla Pešić.
Nakon ovih reči, ne glasajući uopšte, 141 čovek u Skupštini rekao je mnogo, a roditelji dece sa smetnjama u razvoju ili teško obolele dece i dalje se pitaju zašto njihov predlog Zakona Roditelj – negovatelj ne može doći na dnevni red najvišeg organa države? Ovim roditeljima odavno je dosta čekanja, uz neizvestost sa kojom svakodnevno žive zbog budućnosti svojih naslednika.
Uprkos svemu, ono što im preostaje jeste jedino da i dalje vrše pritisak na javnost i nadaju se da će se jednog dana ovaj predlog ipak naći na dnevnom redu, te da će za njega, prema ličnoj savesti, glasati svi oni koji se tada nađu u skupštinskim klupama.
