10 000 gradjana krade struju
Godišnje nestane električne energije za 80 miliona evra. Samo dvadeset odsto kradljivaca se otkrije. Blage kazne podstiču otimačinu.
TEK svaki peti kradljivac struje u Srbiji bude otkriven, a jedina kazna koja mu sledi praktično je da plati ono što je potrošio. Mnogi, međutim, i posle otkrivanja malverzacija, budu nagrađeni, jer im se oprosti pola računa?! Godišnje lopovi, među kojima su veoma često i imućni građani, ukradu kilovate vredne od 60 do čak 80 miliona evra. Zbog sve veće besparice, ali i zbog slabe kaznene politike, broj kradljivaca iz godinu u godinu sve je veći. Dosad je registrovano 10.000 lopova, koji su smislili bar 50 načina da besplatno koriste električnu energiju.
Prema rečima Nenada Mrakovića, direktora sektora za distribuciju EPS, godišnje se ukrade oko milijardu kilovat-sati, a toliko struje dovoljno je za mesečno snabdevanje dvomilionskog Beograda.
- Kako bi smanjio štete od krađe, EPS je krenuo u opsežne akcije i do sada smo otkrili oko 10.000 kradljivaca - rekao je Mraković. - Tamo gde je utvrđena neovlašćena potrošnja električne energije, potrošači su isključeni sa mreže. EPS već duže vreme traži da krađa struje bude krivično delo, za koje lopovima može da preti i zatvorska kazna.
U EPS ističu da je najveći problem blaga kaznena politika. Kako tvrde, sud često ne prihvata procene štete EPS, pa su odštete minimalne.
- Ovom problemu se periodično poklanja pažnja, kad porastu gubici EPS - smatra profesor Dragutin Salamon, sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. - Najveći problem je zakonodavstvo, jer ne vredi ni da uhvatite kradljivce, kada ih posle ne možete adekvatno sankcionisati. Neophodna je oštrija kaznena politika. Za naše potrošače najefektnija kazna je da ih "udarite" po džepu, da im se ne isplati da to rade.
Profesor napominje da ima mnogo načina za krađu struje, od "kačenja" na banderu u ruralnim područjima, preko stavljanja magneta na brojilo, pa do "prekrajanja" instalacija.
- Najveće krađe ostvaruju se za grejanje - navodi profesor. - Kabl od mreže do brojila se preseče, pa se prikači drugi, a brojilo to ne registruje. Pitanje je, međutim, koliko tu ima uticaja ljudi u distribuciji, jer to mogu da urade samo dobri majstori, koji poznaju "sistem". Ono što se otkrije su najgrublja kršenja, ali toga ima mnogo više nego što znamo. Oni koji imaju trofazno brojilo, mogu da "mere" i da plaćaju samo jednu trećinu struje.
Profesor Salomon smatra da bi uvođenje "pametnih brojila", koja sama sebe proveravaju, sprečila kradljivce, ali ističe da je zamena tri miliona brojila skup poduhvat za Srbiju.
