Cene namirnica odavno ne prate evro
U domaćoj maloprodaji pri formiranju cena ne postoji uslov da li je dinar slab ili jak.
Od početka godine trgovci se uglavnom nisu mnogo obazirali na nivo deviznog kursa, koji je je tek ponekad prelazio 112 dinara. Uprkos tome i dalje "drže" cene projektovane na kurs od 118 i više dinara. Uvozna roba nije pojeftinila, iako je vrednost evra pala u odnosu na prošlu godinu.
Cene nisu smanjene u prodaji trajnih kućnih aparata, nameštaja, slatkiša, pića... U maloprodaji došlo je čak do izvesnog poskupljenja uvoznih roba, kao i konditora i kozmetičkih preparata. U cenu koju formira uvoznik, koji očekuje pare na odloženo vreme, ukalkuliše se i određeni deo kursne razlike za budući trenutak kada pare legnu na račun kako im se dinar ne bi obezvredio. Ovo bi bilo donekle i razumljivo u uslovima kada devizni kurs ne bi bio stabilan kao što je u proteklih pet meseci.
Prema rečima ekonomiste Stojana Stamenkovića, masa zarada u Srbiji pada, ali i promet pada, i to duplo brže.
Očigledno u domaćoj maloprodaji pri formiranju cena, uslov da li je dinar slab ili jak ne postoji. Za određene robne grupe definiše se nivo marži sa kojima trgovinski lanci posluju na tržištu. Marže se, kako kažu, formiraju u odnosu na male i velike radnje, lokaciju, koliko se koja roba kupuje i zbog toga su cene za artikle od istih dobavljača različite.
Kada dođe do rasta vrednosti evra za tri do pet odsto, to se, po pravilu, istog dana odrazi i na cene uvozne robe u trgovinama. Tehnička roba, odeća, obuća, ali i kozmetika iz inostranstva, u pojedinim trgovinama, prodaju se skuplje i do 10 odsto. Najpre reaguju prodavci elektronike i kućnih aparata, ali i oni iz butika i malih radnji. Oni objašnjavaju da su nove "teže" cenovnike uskladili sa kretanjem na kursnim listama. Ali kada je situacija obrnuta i kada jača dinar, teško se obaraju "nazidane" cene.
