Ikone za ceo svet
Dom porodice Jakšić Balaž ispunjen je toplinom. Krase ga mnoge slike i ikone. Tu je i nekoliko neobično oslikanih vaza, tanjira, čaša. Sve to su dela Marije (58) i njene kćerke Andreje (26). Marija je danas u penziji i slobodno vreme provodi u kreativnoj radionici gde slika, dok Andreja predah od posla i svakodnevnih obaveza pronalazi u slikanju.
Kada ste počeli da se bavite slikarstvom?
Marija: Daleke 1968. godine oslikavala se Dečja biblioteka, a ja sam išla u osmi razred, i to je bio veliki izazov za mene. Tada sam počela a sa manjim prekidima slikam i dan-danas. Za mene je to, pre svega, veliko zadovoljstvo. U Apatinu je 90-tih godina osnovana prva likovna radionica, bilo je desetak polaznika, i ja sam bila među njima.
Andreja: Počela sam da slikam uz mamu. Završila sam srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu, gde sam usavršila svoj talenat. Takođe, 2007. godine pri Apatinskom kulturnom centru osnovana je kreativna radionica. Odmah sam se upisala, pa sam uključila i mamu.
Redovno odlazite na likovne radionice. Kako tamo provodite vreme, koliko vas ima?
Marija: Danas radionica okuplja dvadesetak polaznika, svi se lepo družimo, prenosimo jedni drugima svoja iskustva, razmenjujemo ideje i uvek nešto novo naučimo. Pored slikarstva, bavimo se i ikonopisanjem. To je vizantijski stil, radi se sa pigmentima, onako kako su radili stari majstori. Slika se na lipovom ili trešnjinom drvetu. Počinje se olovkom, a potom se nanose pigmenti.
Šta su najčešći motivi vaših slika?
Marija: Volim da radim portrete, likove dece, starih… Na mojim slikama podloge su tamne, prisutne su jake senke i meke linije.
Andreja: Sve mi je zanimljivo. Slikam ono što me u nekom trenutku inspiriše, nekad je to priroda, nekad su to bebe…
Marija, vi se bavite i štrikanjem, vezom. Napravili ste torbu od najlon kesa.
Marija: Oduvek sam volela ručni rad, a jedno vreme sam mnogo štrikala, heklala i vezla. Tako mi se u kući zadesilo mnogo najlon kesa, a sa torbama prava borba, pa sam došla na ideju da probam da naštrikam torbu od najlon kesa. Sela sam, malo razmislila, uzela makaze i počela da sečem kese na trake. Onda sam trake provlačila jednu kroz drugu, da ih vežem u čvor. Kada sam povezala dosta traka, namotala sam ih u klupče i počela da pletem. I tako je nastala odlična, praktična torba za pijacu ili prodavnicu, koja se širi koliko treba.
Andreja, vi ste došli na ideju da šank ukrasite neobičnim mozaikom.
Andreja: U šanku sam napravila mozaik jelena od lomljenih keramičkih pločica. Sakupila sam dosta pločica koje sam lupala, sekla i te komadiće sam lepila, uklapala. I posle mesec dana rada nastao je izuzetan mozaik.
Pored slika, često oslikavate i vaze, čaše, flaše.
Andreja: Slikarstvo je veoma lep i zanimljiv hobi. Kad imamo inspiraciju, uzmemo boje, četkice i počnemo da stvaramo. Nekad je to slika, a nekad oslikavamo staklene predmete, gde su najčešći novogodišnji, uskršnji motivi.
Da li od ovog hobija može da se zaradi?
Marija: Slikarstvo nije ni malo jeftin hobi. Mi slikamo iz zadovoljstva. Mnoge naše slike su završile u Italiji, Nemačkoj, Švedskoj, Mađarskoj, Australiji. Dosta smo ih poklonili u humanitarne svrhe, a prodali svega nekoliko komada.
Gde izlažete svoje radove?
Marija: Svake godine poslednje nedelje u decembru učesnici kreativne radionice izlažu svoje radove u apatinskoj galeriji „Meander“. Zajedno sa ostalim slikarima izlažemo za vreme „Apatinskih ribarskih večeri“.
L. Orlić
