Inspekcije kriju ko nas sve truje
Inspekcije ne objavljuju imena nesavesnih proizvođača ili trgovaca koji dovode potrošače u opasnost. Podaci iz kontrola svode se na suve statističke brojke, osim u incidentnim slučajevima.
Potrošač u Srbiji ne zna ko mu prodaje pokvareno meso, ko mu sipa gorivo od koga mu „štuca“ automobil... Jer, podaci iz redovnih i vanrednih kontrola inspektora svode se na suve brojke, koje građanima ništa ne znače.
Navode broj krivičnih i prekršajnih kazni, količinu bačene neispravne hrane, ali nikada i ime proizvođača, ugostitelja ili prodavca koji su odgovorni za takve, često i veoma rizične „propuste“. Njihova imena javnosti su poznata samo u incidentnim slučajevima, kada dođe do masovnog problema. Otuda građani veruju da je glavni krivac za takvo stanje, loše uspostavljen sistem kontrole na tržištu.
"Potrošači nemaju informacije o bezbednosti hrane zbog toga što inspekcije ne mogu da objavljuju takve podatke. Organizacijama potrošača se onemogućava da sprovode nezavisne kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane i da objavljuju rezultate o utvrđenim stanjima. Deo državnih organa i nekih organizacija potrošača, sa pojedinim biznismenima, koji od toga imaju ogromne koristi, želi da tako bude", tvrdi Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
Odgovore za šture informacije Asocijacija potrošača Srbije (APOS) tražila je od nadležnih ministarstava u formi upitnika. U „pismu preporuka potrošača“ prezentovali su zahteve nadležnima i predali u Ministarstvo poljoprivrede još u junu 2013. godine. U ovoj organizaciji kažu da je uz pravilno sprovedenu kontrolu tržišta, neophodno pronaći način da se transparentno, redovno i blagovremeno objavljuju imena proizvođača i samih proizvoda, kako bi potrošači bili dobro informisani.
