Jedan na četiri..."o zar se i to može!?"
Jedan radnik u proizvodnji izdržava 4,3 građanina Srbije. Računica govori da svaki zaposleni u privredi radi za jednog penzionera i jednog nezaposlenog, te da pokriva nekog ko je socijalni slučaj i istovremeno privređuje za zaposlene u državnoj upravi. Plate u industriji istovremeno su manje za 1.400 evra godišnje nego u državnim firmama.
U proizvodnji radi oko milion ljudi, a tu je uračunato i oko 500.000 poljoprivrednika. U ostalim delatnostima zaposleno je 1,4 miliona građana. Kad tome dodamo penzionere, socijalne slučajeve i nezaposlene, vidi se da na jednog radnika u proizvodnom sektoru u proseku dolazi nešto više od četvoro ljudi.
Nebojša Savić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da je naš najveći problem mali obim proizvodnje. Nekoliko puta zaostajemo i u odnosu na region. U susednim zemljama, poput Slovenije, pa i Hrvatske, proizvodnja godišnje donese dohodak od 40.000 do 60.000 evra po glavi, a u Srbiji 15.000.
Naša industrija istovremeno čini 17 odsto BDP. Šta to znači, najbolje govori činjenica da u EU zasedaju vlade kada ovaj pokazatelj padne ispod 30 posto.
Iako izdržavaju više od pola Srbije, zaposleni u industriji zarađuju manje nego radnici u javnom sektoru. Prema podacima Ministarstva finansija, u državnim preduzećima se u julu u proseku zarađivalo 58.000 dinara.
Plata u proizvodnji je istovremeno iznosila 44.770 dinara, pa računica govori da se u državi godišnje može zaraditi i do 1.400 evra više.
Javna preduzeća su istovremeno među najvećim gubitašima. Ona raspolažu trećinom srpske imovine, a stvaraju svega 10 odsto profita domaće ekonomije.
Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže da je proizvodnja uništavana privatizacijama.
