Ko čuva lične podatke građana?
Jedinstvene matične brojeve i ostale podatke o ličnosti građana Srbije obrađuje, koristi i čuva oko 300.000 državnih institucija i privatnih preduzeća. Osetljive lične informacije čuvaju se u gotovo milion baza podataka. Njih poseduje policija, vojska, državne ustanove, poslodavci, lokalna samouprava, ali i banke, trgovinska i druga preduzeća, bolnice, biblioteke...
Podaci o ličnosti, koji se u svetu vrlo strogo štite i čuvaju, u Srbiji se uglavnom potcenjuju, često su i laka meta zloupotreba. Posebno su osetljivi biometrijski podaci - otisak prsta, šake ili zenice oka, koji ulaze u sve šire korišćenje.
Obrada i čuvanje ove vrste informacija u Srbiji nisu uređeni zakonom, niti postoji nadzor nad njima, što može da bude ozbiljna prepreka na putu ka EU.
U kancelariji poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ističu da bi uvođenje reda u obradu biometrijskih podataka trebalo da bude među prioritetima države.
Državne i privatne ustanove i preduzeća od građana traže niz podataka. Najčešće su to matični broj i datum i mesto rođenja, ali i "numere" pasoša, zdravstvenih knjižica, bankovnih računa, kao i podaci o bolesti, krvnoj grupi, bračnom stanju...
Deljenje "generalija" širokom rukom, građane može da udari po novčaniku, ali i da rodi mnogo ozbiljnije probleme.
Da podaci građana rasejani na hiljade adresa mogu biti ozbiljna pretnja i njihovoj bezbednosti, upozorava i Aleksandar Arsenin iz Pokreta za elektronsku privatnost.
"Veliki je rizik da naši podaci dođu u pogrešne ruke. Preti niz opasnosti - od finansijskih malverzacija, skidanja novca sa bankovnih računa, pa do krađe identiteta. Građani, uglavnom bez razmišljanja, na zahtev ustanova i preduzeća, daju podatke, a da ne znaju ko ih čuva, za šta ih koristi, da li ih nekome ustupa. Ne znaju čak ni na koji način ih uništavaju", objašnjava Arsenin.
Da je internet eldorado za manipulaciju nezaštićenim podacima potvrđuje i konsultant za internet bezbednost Danilo Cvjetićanin. On, kao primer, navodi slučajeve krađe skeniranih pasoša, koji se koriste za kriminalne radnje.
"Banke i kompanije koje barataju sa hiljadama brojeva dokumenata građana trebalo bi da ih čuvaju od hakerskih napada, ali i od svojih zaposlenih. Internet je prepun informacija koje i jednostavnim radnjama mogu da se zloupotrebe. To je slučaj sa Fejsbukom i ostalim društvenim mrežama gde ljudi masovno ostavljaju imena, datume rođenja, zanimanja...", objašnjava on.
