Kukuruz je trebalo tretirati na vreme
Preciznih podataka o tome koliko je kukuruza u Srbiji zaraženo aflatoksinom nema. Stručnjaci su, međutim, saglasni u tome da je izvoz ovog našeg najvećeg izvoznog proizvoda u poslednja dva meseca opao za 90 odsto, kao i da se ovakav ishod mogao preduprediti preventivnim merama, u vreme berbe i skladištenja.
Zbog problema sa aflatoksinima i smanjenim izvozom, koji, u poslednjih mesec dana nije veći od 16.000 tona mesečno, a lani je bio i 10 puta veći, u problemima su i ratari. Cena kukuruza je, naime, sa 29 dinara, pala na samo 20 dinara za kilogram, a pozicija Srbije, koja je već godinama unazad, među 10 najvećih izvoznika kukuruza u svetu, ozbiljno je poljuljana.
- Nalazimo se u situaciji da sami sebi „uskačemo u usta“ zbog neprimerenih izjava o „zatrovanom“ kukuruzu - ističe Goran Bekavac, sa Odeljenja za kukuruz, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
- Ovaj termin je, kako se pokazuje, pretežak, jer aflatoksina, zbog suše, to odgovorno mogu da kažem, ima i u svim okolnim zemljama, od Hrvatske, preko Bosne i
Hercegovine, Bugarske, pa i Mađarske. Sa svima njima, mi smo delili probleme sa sušom, jednako je kukuruz bio izloženi gljivicama, a jedino kod nas je kukuruz „zatrovan“, iako se dobro zna da od njega poljoprivreda živi i da ostvaruje dobit.
Bekavac ističe kako je problem aflatoksina trebalo rešavati preventivnim merama.
