Kupovina na poček - odgovor na ekomomsku krizu
Ekonomska kriza i pad prometa u trgovinama naterala je trgovce, ali i građane da se vrate kupovini na poček.
Postavlja se pitanje da li je ček odlaganje nemaštine ili vrhunska dovitljivost naših građana kao odgovor ekonomskoj krizi. Između te dve mogućnosti u stvari i nema razlike jer se već tri decenije tako dovijamo i kratkoročno kreditiramo.
U trgovačkim lancima se sedam odsto prometa naplaćuje čekovima. Ipak, ček je novac. Čekovi su u Srbiji i dalje neka vrsta rezervne valute. Dokaz za to je da je u prometu oko tri miliona čekova.
Ako se zna da je plaćeni prosečan račun od tri do četiri hiljade dinara onda je to suma od 120 miliona koja se plaća čekovima samo preko poštanske štedionice.
Kriterijumi za dobijanje čakova su isti kao i kod izdavanja platnih kartica. Vezani su za tekuće račune kojih je poslednjih godinu dana više za 120.000. I zaduženost po tom osnovu je porasla za pet milijardi dinara. Kašnjenje u pokrivanju minusa sada je skoro devet odsto. Zato banke ne odobravaju čekove po automatizmu.
Zoran Rosić iz Poštanske štedionice kaže da su osnovni kriterijumi za odobravanje čekova su redovnost i visina plata ili nekih drugih primanja.
Do 2005. godine trgovci su čekove mogli da prodaju Narodnoj banci uz popust ili plaćaju robu trećim licima. Takav posao se zvao eskont. Zbog sve manje sigurnosti i redovnosti zarade čekovi imaju naličje i rizike.
"Po zakonu se to svrstava u krivično delo, izdavanje čekova bez pokrića i u vezi sa tim banka ne pokreće nikave tužbe, ali skida novac sa računa. Ako nema novca onda klijet ide u dozvoljeni minus, a ako nema odobreni dozvoljeni minus onda ide u nedozvoljeni minus", kaže Dušan Uzelac sa sajta Kamatica.
Uzelac kaže da će prvi novac koji legne na račun biti upućen za namirenje čekova.
Da su čekovi bili i da će i dalje biti u modi, govori podatak da su prošle godine uhapšene dve kriminalne grupe koje su falsifikovale čekove.
