Lider radikala dr Vojislav Šešelj oslobodjen po svim tačkama optužnice Haškog tribunala
Haški tribunal je izrekao prvostepenu oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju i naveo da lider SRS nije kriv ni po jednoj tački optužnice za ratne zločine.
Šešelj, koji nije bio na izricanju presude, bio je optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja.
Predsedavajući Pretresnog veća Žan Klod Antoaneti je rekao da Tužilaštvo nije pružilo dovoljno dokaza ni po jednoj od devet tačaka optužnice i izricanje presude je zaključio rečima: "Vojislav Šešelj je slobodan čovek".
Veće je po samo jednoj tački optužnice donelo jednoglasnu odluku, dok je Flavija Latenci u osam slučajeva imala izdvojeno mišljenje.
Antoaneti je prethodno rekao da Tužilaštvo nije iznelo dovoljno pravnih argumenata za potvrdu optužnice o zločinima protiv čovečnosti, a tokom obrazlaganja oslobađajuće presude više puta je ukazivao na loš rad Tužilaštva.
Navedeno je i da Tužilaštvo nije pružilo dovoljno dokaza za postojanje udruženog zločinačkog poduhvata, kao i da je cilj dogovora bila odbrana Srba, a ne progon Hrvata.
Prvostepena presuda izrečena je četiri godine od završetka suđenja, a Šešelj, koji je bio optužen za zločine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993, otišao je dobrovoljno u Hag 2003. godine.
Antoaneti je istakao da Tužilaštvo nije dokazalo da je nesrpsko civilno stanovništvo bilo napadano u Vukovaru, Zvorniku i drugim mestima u toku perioda na koji se odnosi optužnica, kao i da nije jasno dokazano da su civili bili masovno na meti.
"Tužilac je izneo opšte tvrdnje koje nisu potkrepljene dokazima", dodao je Antoaneti.
Istakao je i da dokazi ne dokazuju da se u Hrtkovcima radilo o organizovanom napadu na hrvatsko stanovništvo, kao i da je većina članova Veća konstatovala da Šešelj nije direktno učestvovao u proterivanjima Hrvata iz Hrtkovaca, kao i da Tužilaštvo ne bi trebalo da zahteva direktnu, već indirektnu odgovornost za progon.
"Ne postoje pravni argumenti za bilo kakvu krivičnu odgovornost za zločine protiv čovečnosti", naveo je Antoaneti.
Sudija je dodao i da Tužilaštvo nije dalo dovoljno dokaza za zločine ubistva nesrpskih zatočenika kod Sarajeva, mučenje kod Zvornika, pljačkanje privatne i javne imovine u Vukovaru, kao i da većina članova Veća ne smatra da je utvrđeno razaranje koje nije opravdano ratom.
