Mali trgovci, veliki problemi
Osnovni problem malih trgovaca je što 40 odsto ukupnog prometa čine artikli koji su pod Uredbom o ograničenju marži, kažu u Uniji trgovaca. Male trgovine nemaju mogućnost da skupljom prodajom drugih proizvoda nadoknade negativne efekte ograničenja marži, pošto nemaju toliko raznovrsnu ponudu robe.
Mali trgovci imaju sve više problema. Samo od početka godine zatvoreno je 875 malih trgovina, a oko 3.500 ljudi izgubilo je posao.
Uobičajena slika u maloj radnji je da se za sat vremena proda svega jedan hleb, jedan sok, kilogram šećera, 200 grama kafe i još nekoliko sitnica, kaže vlasnik lokala, koji je dve decenije u poslu, i ima tri male trgovine i tridesetoro zaposlenih.
Stevan Rodić, vlasnik male trgovinske radnje kaže da se u njihovim objektima uglavnom prodaju proizvodi osnovnih životnih namirnica gde su marže limitirane, a zarade ograničene.
"Mi sve češće proizvodimo gubitke. Zbog svega toga bićemo prinuđeni da zatvorimo neki od naših objekata i pri tome da ukinemo bar desetak radnih mesta. Nemamo drugog izbora. Veliki su nameti, dažbine i porezi", kaže Rodić.
Više od polovine prometa u Srbiji obavi se u malim, porodičnim trgovačkim radnjama, a prosečan račun retko pređe 300 dinara.
Predsednik Udruženja trgovaca Srbije Milena Vitić kaže da je osnovni problem malih trgovaca u tome što 40 odsto ukupnog prometa čine artikli koji su pod uredbom.
"Dodatni problem nam predstavljaju pad platežne moći i neravnopravan položaj u nabavci same robe za naše radnje", kaže Milena Vitić.
Male trgovine nemaju mogućnost da skupljom prodajom drugih proizvoda nadoknade negativne efekte ograničenja marži, pošto nemaju toliko raznovrsnu ponudu robe kao veliki trgovinski lanci.
Predlozi Unije poslodavaca
Uredba o ograničavanju marži na neke osnovne životne namirnice privremeno je zaustavila cene pojedinih prehrambenih proizvoda, ali je na stotine drugih artikala poskupelo, pa građani praktično nisu ni osetili efekte uredbe, tvrde u Uniji poslodavaca Srbije.
Dragoljub Rajić iz Unija poslodavaca Srbije predlaže da država odredi takozvane proizvode koji bi bili u potpunosti oslobođeni PDV-a i trgovačke marže ukoliko zaista hoće da pomogne ugroženim kategorijama stanovništva.
"Isto bi važilo i za proizvođače, da se tačno utvrdi koje su to kategorije stanovništva koje bi onda imale prava da uđu u prodavnicu i da kupe ove proizvode po znatno nižim cenama", kaže Rajić.
U malim trgovinama u Srbiji radi više od 140.000 ljudi, a prosečan profit trgovinskih kompanija prošle godine bio je ispod pola procenta.
