MUKE LAZAREVE
Kada je, pre dve i po godine, svojim tekstom u "Somborskim novinama" Milan Stepanović pokrenuo malu medijsku lavinu novinskih natpisa i TV emisija o ovom mladom somborcu, mladom i siromašnom maratoncu Lazaru Rišaru, na trenutak je izgledalo da se sreća i ljudska solidarnost konačno osmehuju ovom somborskom mladiću koga život nije mazio, a koji je 2011. godine napravio malo čudo istrčavši "Somborski maraton" (odnosno polumaraton od 21,1 km) bez dana treninga, u prastarim i probušenim cipelama i iznošenim farmerkama.
U međuvremenu, Lazar je istrčao preko 30 maratonskih trka i osvojio skoro isto toliko medalja bilo za plasman, bilo za učešće u takmičenju. Od kolega maratonaca, koji su istinski i nesebično bili solidarni prema njemu, dobio je potrebnu opremu za trčanje, nastavio je prekinuto školovanje i dogurao do srednje škole, ali su brojna obećanja o pomoći somborskih institucija (pre svega Grada i Centra za socijalni rad) ostala samo mrtvo slovo na papiru. Lazareva osmočlana porodica i dalje živi u oronuloj jednosobnoj kućici (jedna soba, predsoblje i kuhinjica, bez kupatila) na Malom katoličkom groblju u Somboru, a Lazar, kao najstariji od dece, spava u šupi za drva, bez grejanja, na temperaturi koja se noću već uveliko spušta ispod nule.
Pitali su ga kako izdržava hladnoću, a on mi je odgovorio:
- "Uzmem ikonicu i molim se dok ne zaspim".
I danas ovaj 19-togodišnji mladić redovno trenira (svaki dan istrči po 10 do 20, a povremeno i do 40 km) i redovno učestvuje u svim trkama gde ga pozovu i povedu starije kolege iz somborskog ARK "Maraton". Uglavnom gladuje. I smrzava se.
I na kraju treba reći, ma koliko zvučalo patetično:
- "U današnjem našem okruženju, prepunom loših vibracija, čistije srce i vedriju dušu od Lazareve nisam susreo", kaže Milan.
Lazarev telefon je 064 543 73 10, pa ko god može na bilo koji način da mu pomogne - toplom odećom, posteljinom i slično, može da mu se javi.
Njegova adresa je: Lazar Rišar, Malo katoličko groblje b.b. 25000 Sombor
