Nino Brajović: Novinarstvo nije samo profesija, novinarstvo je i misija
Državni sekretar za informisanje Nino Brajović u intervjuu za RAB SRBIJA najavio je da će sutra, 14. februara, biti raspisano pet republičkih konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja.
1. U februaru nas očekuje raspisivanje republičkih konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja, koliko novca će Ministarstvo izdvojiti i da li očekujete probleme s obzirom na to da je prošle godine bilo sukoba na relaciji ministar - članovi komisije za ocenjivanje projekata? Gde problema može biti, kako ih prevazići?
- Raspisaćemo ukupno sedam javnih poziva za koje su opredeljena 263 miliona dinara. Pet konkursa ćemo objaviti sutra 14. februara. Jedan konkurs je za radio, štampane, on lajn medije, produkcije i novinske agencije, drugi za medijski sadržaj namenjen televizijama, sledi javni poziv za elektronske medije na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji, četvrti je za Srbe u regionu, a peti za organizovanje stručnih skupova u cilju unapređivanja profesionalnih standarda. U ovom mesecu Ministarstvo kulture i informisanja raspisaće i konkurse za medijske sadržaje na jezicima nacionalnih manjina i za osobe sa invaliditetom.
Komisije moraju da budu samostalne u radu. Želimo da nam novinarske i medijske organizacije predlože stručne članove komisija, a na javni poziv ravnopravno mogu da se jave i nezavisni medijski eksperti. Učinićemo sve da izborom članova komisija obezbedimo ravnomernu zastupljenost novinarskih i medijskih organizacija koje postoje najmanje tri godine. Prigovore da su pojedini članovi komisija do sada bili u sukobu interesa smatramo opravdanim i tom problemu ćemo posvetiti posebnu pažnju.
2. Kada je reč o lokalnim medijskim konkursima prošle godine je najveći problem bio taj što pojedine lokalne samouprave ili nisu raspisale konkurse ili su izdvojile malo novca za medije. Kako ove godine prevazići te probleme?
- Nažalost, tu su nam, za sada, vezane ruke. Zakon o javnom informisanju i medijima ne propisuje obavezno raspisivanje konkursa, niti minimalan iznos novca koji za te namene treba da bude izdvojen. Ministarstvo kulture i informisanja zato će u najkraćem roku pripremiti izmene Zakona kako bi ubuduće i lokalne samouprave redovno, i to početkom godine, bile obavezne da raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog značaja. Sistem projektnog sufinansiranja medija traži i izmene koje bi, posebno kada je reč o lokalnim samoupravama, garantovale da u komisijama za dodelu novca zaista budu predstavnici reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja.
3. Kako ocenjujete medijsku scenu u Srbiji dve godine nakon sprovedene privatizacije medija?
- Medijska scena je u svakom pogledu osiromašena. Lokalni mediji nikada nisu bili u gorem ekonomskom položaju. Lokalne samouprave su povlačeći se iz vlasništva u medijima uskratile najmanje polovinu novca koji su, dok su bile vlasnici, ulagale u medije. Tako se proširio teren za autocenzuru, tabloidizaciju, zavisnost od centara finansijske i političke moći.
4. Najavili ste donošenje nove medijske strategije, pa u čemu će se razlikovati od postojeće?
- Nova medijska strategija prvo mora da sadrži analizu ostvarenja prethodne strategije. Iz te analize jasno će se prepoznati potrebe za promenom medijskih zakona i prioriteti. Na primer, u prethodnoj strategiji precizno su popisane mere koje je trebalo preduzeti za pomoć štampanim medijima. Nažalost, ništa od toga nije ostvareno pa će smanjenje PDV-a za štampane medije biti prioritet nove medijske strategije. Prethodna medijska strategija nije bila dovoljno posvećena digitalnim medijima, zaštiti konkurencije, kontroli državne pomoći. Moramo se izboriti da za medije ne važi pravilo o državnoj pomoći de minimis, odnosno ograničenje po kojem mediji za tri godine zaredom na svim konkursima (republički, pokrajinski, lokalni) za projektno sufinansiranje ne mogu da dobiju više od 23 miliona dinara. To ograničenje za sada ne važi jedino za medijski sadržaj namenjen televizijama. Ne vidim razlog da radio, štampani i on lajn mediji imaju to ograničenje.
5. Koji je najveći problem medija, a koji novinara u Srbiji i kako ga rešiti?
- Najveći problem medija su siromaštvo i nedostatak kredibiliteta, a novinara ravnodušnost. Novinarstvo nije samo profesija, novinarstvo je i misija. Posao novinara je da se bori protiv zla i nepravde i kada mu je najteže. Novac, stručnost i hrabrost danas najviše nedostaju novinarskoj profesiji. Verujem da će hrabrost i stručnost vratiti i novac u novinarstvo.
6. Televizija, radio, portal ili društvena mreža? Kako se najčešće informišete i zašto?
- Za televiziju i novine, osim vikendom, vremena nemam. Društvene mreže me ne privlače. Preostaju portali i radio. Iskoristiću ovu priliku da vam poželim srećan Svetski dan radija.
Marina Dimitrić, urednik sajta RAB SRBIJA
