Novi zakon: Deca ne moraju u školu
Novi zakon o obrazovanju predviđa da roditelji mogu da organizuju nastavu kod kuće. Polagaće ispite na kraju godine, ako dvaput padnu, vraćaju se u učionice
TATA sa kredom i sunđerom, mama sa dnevnikom u rukama, a dete mirno sedi. U dnevnoj sobi tišina, jer je upravo počeo čas - ovako će izgledati školovanje, ako u sadašnjem obliku bude usvojen novi zakon o osnovnom obrazovanju. On predviđa da roditelji mogu sami, kod kuće, da organizuju nastavu za svoju decu, bez obaveze da ona idu u školu.
Imam velike rezerve prema ovom predlogu - kaže za ”Novosti” dr Ana Pešikan, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i član grupe koja piše nacionalnu strategiju obrazovanja. - Ne može svako da bude nastavnik, a i škola nije samo savladavanje lekcija, već decu uči i odnosu prema vremenu, obavezama, socijalnim ulogama, takmičenjima...
A, prema ovom modelu, jedinu proveru znanja deca bi trebalo da imaju na kraju godine, polažući ispite u školi. Pa, ako dva puta budu neuspešna, morala bi da se vrate u redovan sistem.
- Deca bi mogla da pretrpe veliku štetu. Ko će da odgovara ako budu neuspešna i vrate ih da još jednom pohađaju isti razred - pita se prof. dr Ana Pešikan. - Imamo i bez ovoga mnogo drugih nerešenih pitanja u prosvetnom sistemu i zato mislim da treba odgoditi ovu novinu.
U nacrtu zakona, međutim, ne piše ni da li roditelji koji će učiti sami svoju decu moraju da budu prosvetni radnici, niti ko će njihov rad kontrolisati.
- Učenje kod kuće ili putem interneta moglo bi da se organizuje samo uz strogu kontrolu - smatra Milan Bajić, direktor beogradske OŠ ”Josif Pančić”.
- Ovaj predlog treba potpuno izbaciti iz zakona, ili ga ograničiti samo na situacije kada deca ne mogu da dođu na časove. Trebalo bi da škole imaju komisije koje bi ozbiljno procenjivale kome treba odobriti školovanje kod kuće, a kome ne - dodaje Bajić.
Sličnog je mišljenja i Milan Jeftić, vođa resora za obrazovni sistem u Uniji sindikata prosvetnih radika:
- Verujem da je samo reč o spisku lepih želja, koje će postojati u zakonu, ali ne i u praksi. Učenje na daljinu moglo bi eventualno da postoji za decu koja su sprečena da dolaze u školu, ali ne za one kojima je to hir.
U samom Ministarstvu prosvete zasad ne ulaze u tumačenje štetnosti i koristi od ovakve prakse, za šta je u Srbiji, po svemu sudeći, prerano.
- Nacrt zakona o osnovnom obrazovanju, koji se bavi i pitanjem učenja na daljinu i učenja kod kuće, tek je na javnoj raspravi. Učenje na daljinu i kod kuće detaljnije će regulisati pravilnik, koji će Ministarstvo doneti posle usvajanja zakona - komentar je prof. dr Želimira Popova, pomoćnika ministra prosvete zaduženog za osnovno obrazovanje.
UČENjE NA DALjINU VODI U IZOLACIJU
ZAKON predviđa i učenje na daljinu, putem interneta.
- Ovaj model se pokazao kao veoma dobar na fakultetima, ali tu je reč o odraslim ljudima. U nižim razredima je loš, jer su deca izolovana, ne uključuju se u društvo. Bilo bi to dobro rešenje samo kao dodatna aktivnost - da deca učestvuju u forumima, a đaci seoskih, loše opremljenih škola da imaju pristup elektronskim knjigama - objašnjava dr Ana Pešikan.
