OO SPS APATIN: GODIŠNJICA SMRTI SLOBODANA MILOŠEVIĆA (1941-2006.)
Бивши председник Србије и СРЈ, Слободан Милошевић, умро је на данашњи дан пре девет година у притворској јединици Хашког трибунала.
У више наврата током процеса пред тим судом, Милошевић је помињао да је неко у Хагу настојао да уништи његово здравље и да су, с циљем да се то прикрије, судије тог суда одбиле да му одобре одлазак на лечење на кардиоваскуларну клинику у Москви. Истовремено, Џефри Најс, тада главни тужилац Трибунала, током суђења је тврдио да Милошевић манипулише судом тиме што одбија да следи прописани лекарски третман. Неколико година касније, међутим, Најс је признао да је било политичких притисака на хашки суд, али и да је Милошевић учинио себи лошу услугу када је одлучио да се брани сам, јер је тако пропустио прилику да пред јавност и суд изнесе неке значајне доказе.
Милошевић је рођен 20. августа 1941. у Пожаревцу, где је завршио гимназију. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1964. године. Маја 1989. изабран је за председника Председништва СР Србије. На првим директним изборима, децембра 1990. године, изабран је за председника Србије.
Претходно, на оснивачком конгресу Социјалистичке партије Србије, 27. јула исте године, постао је први председник те странке образоване спајањем дотадашњег Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије. На челу Социјалистичке партије Србије налазио се до децембра 2006, девет месеци након што је преминуо.
На првим изборима за Скупштину Србије, децембра 1990. године, СПС је освојила прво место са 194 посланичка мандата, а Слободан Милошевић тада је убедљиво изабран за председника Републике Србије. Јануара 1991. изабрана је прва Влада Републике Србије након увођења вишестраначког режима, а коју је саставио СПС.
На превременим изборима, децембра 1992. године, поново је изабран за председника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је председник Савезне Републике Југославије.
Милошевић је предводио делегацију у којој су се налазила по три члана из СРЈ и Републике Српске током мировних преговора у Дејтону (САД), новембра 1995. године, након којих је децембра 1995. потписао Дејтонски споразум, којим је коначно успостављен мир у БиХ.
Пошто је крајем септембра 2000. кандидат Демокатске опозиције Србије Војислав Коштуница, на изборима за председника СРЈ, имао предност, најава другог изборног круга изазвала је масовни бунт и преврат 5. октобра 2000.
Претходно, Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. маја 1999. године, током НАТО бомбардовања Србије (односно СРЈ), оптужницу против Милошевића.
Ухапшен је 1. априла 2001. а изручен Хашком трибуналу 28. јуна исте године.
Његови посмртни остаци допремљени су из Хага у Београд четири дана после смрти, да би његово тело 16. марта било изложено у холу зграде Музеја "25. мај" у оквиру музејског комплекса на Дедињу.
Сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу, 18. марта 2006.
ПОМЕН СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ (1941-2006.)
Драги наш друже Слободане,
Прошло је девет година од када си умро у Хашком трибуналу, где си показао сву своју снагу, вољу и вештину у доказивању истине и правичне борбе српског народа против Новог светског поретка. Још увек памтимо твој опроштајни говор, када си говорио о томе шта нас чека у новом либералном капитализму. Много је горе од тога што си рекао. Имао си храбрости да се супроставиш глобализацији и то си, нажалост, морао главом да платиш. Што време више протиче, све је више оних који се супростављају глобализацији и Новом светском поретку.
Нека ти је вечна хвала и слава!
Општински одбор СПС - Апатин
