“POČAŠĆEN” sa preko 50.000 evra javnog novca, Apatin učestvovao sa blizu MILION dinara
“Video kreativa tim Crvenka”, firma Milana Švelje, o kom medijska zajednica ne zna mnogo, prošle je godine, na brzu ruku, uspela da dobije 6.500.000 dinara, učestvujući na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata na području Vojvodine, od čega je samo na subotičkom konkursu dobio 2.500.000 dinara, pišu suboticke.rs, a prenosi Nezavisno udruženje novinara Srbije. Sve ovo možda se nas ne bi ticalo, da ista medijska kuća nije u Apatinu na prošlogodišnjem konkursu uzela gotovo million dinara građanskih novaca, tačnije 900.000 dinara.
Ono što je naročito zanimljivo, firma Milana Švelje “Video kreativa tim Crvenka” osnovana je 8. februara 2021. godine, 3 dana nakon raspisivanja medijskog konkursa u Apatinu na kom je, za projekat „Ekologija Apatina“, dobio 900.000 dinara.
Podsećamo, na opštinskom sajtu, između ostalog, stoji da se ovaj konkurs raspisuje radi sufinansiranja proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja koji doprinose istinitom, nepristrasnom, pravovremenom i potpunom informisanju opštine Apatin, te se građano apatinske opštine s pravom pitaju gde su ti medijski sadržaji za koje je dato 900.000 dinara?
Konkurs u Subotici raspisan je 4 dana nakon što je Šveljo registrovao svoju firmu, a slično je bilo i sa konkursima u ostalim opštinama i gradovima, navodi se na sajtu suboticke.rs.
Osim u Subotici i Apatinu, Šveljovi projekti iz oblasti ekologije i kulture dobili su prođu na konkursima u Novom Sadu (700.000), Somboru (1.800.000) i AP Vojvodini (600.000).
U komisijama nema predstavnika reprezentativnih udruženja
Kako pišu na sajtu suboticke.rs, subotički advokat Dejan Lojpur kaže da na predočeni način sprovedeni konkurs nije apriori protivzakonit, ali da dodela novca na takav način ostavlja prostor za veliku sumnju u motive i svrhu takvog raspolaganja javnim sredstvima.
Šta je to što je konkursne komisije u Apatinu, Subotici i drugim mestima, koje pritom nisu bile sačinjene od predstavnika reprezentativnih novinarskih udruženja, ponukalo da približno 55.000 evra javnog novca ekspresno preliju novoosnovanoj firmi u vlasništvu osobe koja u novinarskim krugovima uopšte nije prepoznatljiva?
Ovo utoliko pre, ako se u vidu ima da je postojanje kuće koja konkuriše u trajanju od najmanje dve ili tri godine najčešći ili čak standardni uslov za učešće na sličnim konkursima.
Zašto suština robuje formi i da li je to u javnom ili nečijem interesu?
Advokat iz Novog Sada, Nenad Krajnović, koji se bavi medijskim pravom, za suboticke.rs je rekao da je svrha raspisivanja medijskih konkursa, pre svega, ostvarenje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, što podrazumeva i podizanje kvaliteta informisanja građana.
– Svaki preduzetnik ili drugi osnivač medija može da učestvuje na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja i to je u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, kao i sa Pravilnikom o sufinansiranju projekata. Zakonom o privrednim društvima ne pravi se razlika između novoosnovanih privrednih subjekata i onih koji postoje duže vreme. Strogo formalno gledano, svako ima pravo da učestvuje na konkursu, pa i novoosnovani osnivač medija, ali to nije suština konkursa.
Krajnović kaže da, imajući u vidu javni interes i unapređenje informisanja, Zakon o javnom informisanju i medijima obuhvata odredbe koje od učesnika konkursa traže dokaze da će medijski sadržaj, koji će biti sufinansiran, zaista biti realizovan putem medija, što je sadržano u Članu 21 pomenutog zakona.
– Isti zakon zahteva da se prilikom ocenivanja i vrednovanja projekata posebno ceni koji učesnik na konkursu pruža veće garancije privrženosti profesionalnim i etičkim medijskim standardima. To je nešto što je komisija obavezna da ceni, a što novoosnovani učesnik na konkursu ne može da joj pruži, odnosno kod njega to ne može da se ceni, jer nema istoriju poštovanja ili nepoštovanja etičkih i profesionalnih medijskih standarda. Komisija je tu, praktično, onemogućena da primeni Zakon o javnom informisanju i medijima, kao i pomenuti pravilnik.
Ona ne može da ceni dokaze o poštovanju profesionalnih i etičkih medijskih standarda onda kada ih nema, jer je osnivač, kao što je u ovom slučaju, osnovan u toku ili neposredno pred objavljivanje konkursa. Iste garancije zahteva i Pravilnik o sufinansiranju projekata. Iz navedenih razloga, iako novoosnovani medij formalno može da učestvuje na konkursu, on ne bi smeo da bude izabran – ističe za suboticke.rs Krajnović.
Postoji značajan prostor za poboljšanje pravnog okvira
On dodaje da upravo zbog toga smatra da u prvom segmentu postoji značajan prostor za poboljšanje pravnog okvira sprovođenja medijskih konkursa.
– Iako je sve formalno u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Pravilnikom o sufinansiranju projekata, smatram da se namerno, već duži niz godina, održava ovakvo sistemsko rešenje na snazi, kako bi se omogućio prostor za „lov u mutnom“, gde ocena konkursne komisije ili ovlašćenog organa konkretnog nivoa vlasti može biti očigledno manjkava, nesvrsishodna, ali zakonita – ističe Krajnović.
U Agenciji za privredne registre 21. marta 2022. godine još uvek nije bilo podataka o finansijskom poslovanju Šveljovog “Video kreativa tima”. Sedište njegove firme više nije u Crvenki, nego u Somboru, a u međuvremenu je bilo u Novom Sadu, što znači da je „Video kreativa tim“ za oko godinu dana promenila tri grada u kojima je Šveljo prijavljivao njeno sedište.
Redakcija portal suboticke.rs je, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, od lokalnih vlasti Subotice, Sombora i Apatina zatražila kopije Šveljovih prošlogodišnjih projekata i kopije njihovog pravdanja, budući da niko od građana u ovim mestima, koje smo anketirali, ništa nije znao o njegovim medijskim projektima.
Šveljov slučaj aktivira niz pitanja
Uprkos prvobitnom obećanju da će odgovoriti na pitanja njihove redakcije, koja su mu imejlom prosledili u petak, 18. marta u 11 časova i 39 minuta, Šveljo nije odgovorio, a potom više nije bio raspoložen ni za telefonski razgovor, kažu u redakciji suboticke.rs.
Činjenica da su gradovi i opštine na severu, uključujući i pokrajinsku administraciju, pristali da olako uplate više miliona dinara novca iz budžeta firmi koja u trenutku raspisivanja apatinskog konkursa nije ni postojala, odnosno koja je registrovana otprilike u vreme raspisivanja ostalih konkursa za sufinansiranje medijskih proijekata, otvara mnogo pitanja.
Da li baš svaki građanin, pa makar i bio sklon novinarstvu, može formalno da registruje firmu i da se, koliko sutradan, prijavi na više konkursa za sufinansiranje medijskih projekata na kojima će, iz prve, iz budžeta dobiti 55.000 evra?
Postoji li u AP Vojvodini, ali i u ostalim delovima zemlje, uhodana šema za izvlačenje budžetskog novca na ovakvim konkursima, ukoliko znamo da članove komisija za ocenu projekata ne daju reprezentativna novinarska i medijska udruženja, već vrlo često „gongo“ organizacije među kojima ima i onih čiji su osnivači ili rukovodioci, kao vlasnici ili rukovodioci medija, dobitnici novca na medijskim konkursima?
