Predstavljen Vladin paket mera štednje
Dugoočekivani paket mera za spas srpske ekonomije juče je na otvorenoj sednici Vlade Srbije predstavio ministar finansija Lazar Krstić.
Mere će smanjenjem plate pogoditi oko 200.000 ljudi u javnom sektoru, a svi ćemo na svojoj koži osetiti poskupljenje osnovnih životnih namirnica zbog povećanja niže stope PDV-a sa osam na deset odsto.
"Od 2009. imamo hroničan deficit i jedina smo zemlja u Istočnoj Evropi koja do sada nije uspela da ga smanji. Sada smo u situaciji da 28 odsto budžeta odlazi na penzije, 27 odsto na plate u javnom sektoru, a niko tačno ne zna koliko dolazi na subvencije", rekao je Krstić.
On je, ocenjujući da je neophodno povećanje izdataka na socijalnu zaštitu najugroženijih za 50 odsto, a za šta je potrebno 60 miliona evra, najavio da slede i reforma državne uprave, uvođenje jedinstvenih platnih razreda i koeficijenata među različitim organima u vlasti.
"Biće promenjen i zakon o državnim službenicima kako bismo mogli da nagrađujemo one koji vredno rade", rekao je Krstić.
Prvi potpredsenik Vlade Aleksandar Vučić istakao je da bez predloženih ekonomskih mera Srbija ne bi mogla da opstane.
"Oni koji mere kritikuju biće zadovoljni 2015. kada se pokaže da one daju rezultate i da Srbija ide napred", ocenio je on.
Vučić je rekao da se apsolutno slaže sa svime što je ministar Krstić rekao, te da on to nije učinio politički vešto i da je naneo više udaraca Vlade nego što je naneto za godinu dana, ali da te stvari moraju da se sprovedu.
"Sudbinu države moramo da uzmemo u svoje ruke kako bismo imaoli budućnost za našu decu i državu. Ako u oblasti političkih tema i ekonomskih oblasti vlada ne upravlja situacijom, situacija će upravljati vladom i zemljom i nastaće haos", rekao je premijer Ivica Dačić.
Jedna od šest novih mera, o kojoj se najviše i pričalo, jeste smanjenje zarada u javnom sektoru. Sve plate do 60.000 dinara će ostati iste, a sve više od toga biće "kresano" po određenom procentu. Iznosi između 60.000 i 100.000 dinara biće umanjeni za 20 odsto, a preko 100.000 dinara za 25 odsto.
- Ova mera budžetu će doneti uštedu od 100 do 150 miliona evra godišnje, što je oko 0,3 odsto BDP - ukazuje Krstić.
Ni javna preduzeća neće biti pošteđena stezanja kaiša. Treća grupa mera odnosi se upravo na smanjenje subvencija firmama koje su godinama živele na račun poreskih obveznika.
- Nivo subvencija je dva, odnosno tri puta veći nego u evropskim zemljama, koja pomaže samo poljoprivredu i železnicu u nekim slučajevima - kaže Krstić. - Ukinuće se član br. 37 Zakona o budžetu i više se neće moći ispod crte izdvajati do 300 miliona evra na ime garancija.
Te garancije javnim preduzećima predstavljaju i inače veliki problem države. One, po rečima Krstića, jesu uračunate u ukupan javni dug koji je dostigao 60 odsto BDP, ali kamate koje će država umesto njih morati da plaća - nisu.
- To dodatno uvećava javni dug, jer zbog kamata na zaduženja javnih preduzeća svaku od naredne četiri godine počinjemo sa minusom od 200 do 400 miliona evra - pojasnio je ministar. On nije mogao da precizira tačnu uštedu koju će budžetu doneti sređivanje stanja u javnim preduzećima, kao i onim u restrukturiranju, ali je naglasio da se, do 2017. godine, očekuje strukturni efekat ove mere od 300 do 400 miliona evra godišnje.
