Prigrevčani medju najboljim studentima novosadskog Fakulteta tehničkih nauka
Prigrevčani Dragan Maljković i Željko Jekić su među najboljim studentima novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, a izdržavaju se radeći u stranoj firmi i sa roditeljima na poljoprivrednom gazdinstvu, kao i u porodičnoj radionici.
Maljković je na masteru na FTN, smer elektrotehnika i računarstvo, a ima prosečnu ocenu devet. Jekić na istom fakultetu, odsek mehatronika (robotika), ima prosek 9,63.
- Elektrotehnika me je oduvek zanimala. Uz učenje i rad uspevam i da slobodno vreme provedem na rukometnom igralištu sa prijateljima iz studenskog doma - kaže Maljković.
On za vreme sezonskih poljoprivrednih radova dolazi u rodnu Prigrevcu kod Apatina da pomogne roditeljima poljoprivrednicima. Ratko Komar, njegov nastavnik iz OŠ “Mladost”, kaže da je Maljković bio odličan đak i da je „još kao desetgodišnje dete znao raditi na njivama, žnjeti u ranim jutarnjim satima kukuruz, raznositi mleko po selu“.
Maljković je skroman momak i tek na kraju razgovora nam kaže da već duže radi i u struci. po četiri sata dnevno, u predstavništvu strane firme “Šnajder elektrik DMS” u Novom Sadu.
- Ljudi su me pozvali, dali mi stipendiju, a moja obaveza je da se uz studije praktično obučavam na njihovim projektima, uz obavezu da posle završetka mastera ostanem da radim kod njih tri godine. To mi pomaže da se usavrašavam i da zaradim neki dinar - kaže Maljković.
Maljković i Jekić bili su đaci generacije u Prigrevici.
Jekić kaže da se opredelio za mehatroniku jer otac ima uspešnu elektroničarsku firmu.
- Dolazim svakog vikenda da pomognem ocu u firmi koja ima sedište u Prigrevici, a radi za mnoge klijente širom Srbije. Mislim da ću posle završetka mastera ostati u porodičnoj firmi jer volim taj posao. Zahvaljujući profesoru Branislavu Borovici, koji je na FTN-u utemeljio humanoidnu robotiku, bio sam na takmičenju robotičara u Francuskoj. Tamo smo stekli poznansta i mogli da upoznamo Francusku - kaže Jekić. On je završio srednju elektrotehničku školu igrajući aktivno odbojku u Somboru, Subotici i Novom Sadu u juniorskim kategorijama.
Obojica momaka žele da ostanu u svojoj zemlji ako budu imali uslove da se profesionalno razvijaju. Voleli bi, kažu uglas, da putuju, stiču nova znanja, a da istovremeno pomognu roditeljima.
Obrađuju 11 jutara
Draga Maljković, Draganova majka, kaže da im on pomaže da obrađuju 11 jutara zemlje, kao i oko stoke koju drže kako bi pravili sireve i mleko.
- Dragan se uvek sam snalazio za džeparac i tek je na kraju studija tražio stipendiju, iako je na nju imao pravo kao đak generacije i uspešan student - kaže Draga.
