Prosek zarade u Srbiji dovoljan samo za "kraj s krajem"
Prosečna zarada u našoj zemlji dovoljna da se mesečno sastavi kraj s krajem. Samo za kupovinu hrane i plaćanje računa potrebno je čak 1,73 plate.
KUPOVNA moć građana Srbije sve više se „topi“. Samo za kupovinu hrane i plaćanje mesečnih računa u januaru ove godine umesto uobičajenih 1,5 plata, za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno čak 1,73 prosečne zarade, odnosno 65.717 dinara.
Prema analizi Ministarstva trgovine, to je za 1,9 odsto više nego u istom mesecu 2013. godine.
- Usled pada zarada i poskupljenja pojedinih proizvoda u januaru je zabeležen nepovoljniji odnos pokrivenosti potrošačke korpe mesečnom zaradom, pa je tako ovog januara kupovna moć bila osetno manja - ističe Dragovan Miličević, državni sekretar Ministarstva trgovine.
Kada je reč o visini zarada ekonomista Saša Đogović, saradnik IZIT-a, objašnjava da su plate u januaru ispod realnih okvira zbog uticaja sezone. Ali, kao što, kako kaže „one visoke decemarske nisu bile za pohvalu, tako ni ove januarske ne mogu biti osnova za pokudu“.
- Ono što je nepovoljno, međutim, jeste podatak da su ovogodišnje januarske zarade, ipak, za šest odsto niže nego one u prvom mesecu 2013. - naglašava Đogović. - To je alarm koji ukazuje na opadanje kupovne moći stanovništva i dalje smanjenje lične potrošnje, što će imati negativne posledice na maloprodajni promet. To će smanjiti i tražnju za domaćim industrijskim proizvodima, ali ne samo trajnim, već i onim egzistencijalnim iz oblasti poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Usled povećanja niže stope PDV sa osam na 10 odsto i u slučaju računarske opreme za 20 odsto, kao i usklađivanja cena akciznih proizvoda, prvog meseca u godini potrošačke cene povećane su za 1,4 odsto, u odnosu na prethodni, a 3,1 odsto na godišnjem nivou. Najviše su otišle kod alkohola i duvana za 5,9 odsto, hrane 2,3 odsto i zdravstva i transporta za oko jedan odsto.
Prosečna plata u Srbiji dovoljna je tek da se sastavi kraj sa krajem i ništa više od toga. Podaci o kupovnoj moći pokazuju da zaradom možemo da pokrijemo izdatke za prosečnu potrošačku korpu. Sa minimalnom je već druga priča, u januaru bilo je potrebno 0,64 odsto plate. Ali u pitanju je „sirotinjska korpa“, sa znatno manjim izborom namirnica.
