Pšenice malo na poljima
APATIN, KIKINDA, INĐIJA, SUBOTICA, SENTA – Poljoprivrednici na severu Vojvodine ne veruju Vladi kada je pšenica u pitanju i odlučili su da je poseju manje nego ranijih godina. Prošlomesečnu zabranu izvoza pšenice protumačili su kao pripremu za obaranje cene nove žetve, pa su odlučili da se okrenu drugim kulturama. Ratari su postavili i pitanje ustavnosti odluke da svoj proizvod ne mogu da izvoze kao što to čine proizvođači drugih roba. Rekli su i da na hlebu zarađuju svi osim ratara.
– Izabran je novi ministar poljoprivrede, i umesto da prvo donese meru o subvencijama poljoprivrednika, on je doneo odluku o zabrani izvoza. Sličnu situaciju smo imali 2007. godine, kada je po istom scenariju cena pšenice oborena na svega sedam dinara. Zbog toga smo naredne dve godine ispaštali – kaže Miroslav Ivković, predsednik Udruženja subotičkih poljoprivrednika.Ivković pretpostavlja da je ove godine pod pšenicom 370.000 hektara, ali do same žetve ratari neće saopštiti tačne površine koje su zasejali osnovnom prehrambenom namirnicom. Broj zasejanih hektara paori kriju od države, ali i od prerađivača, kako ne bi pronašli viškove i načine da ih ucenjuju i obaraju cene.
– Zbog zabrane izvoza pšenice sve manje poljoprivrednika će sejati pšenicu i od izvoznika ćemo postati uvoznici. Ne bi nas iznenadilo da ministar napravi uredbu kojom bi nas obavezao da sejemo pšenicu. Mnogi su se umesto pšenice odlučili za kukuruz, a oni koji su nekada sejali kukuruz to i sada čine. Mali broj poljoprivrednika menja proizvodnju i kulturu, jer se držimo tradicije – kaže Miroslav Ivković.
Danijel Solga, poljoprivrednik iz Đurđina, ove godine je pšenicom zasejao 20 hektara površina, a toliko je imao i prošle godine. Solga kaže da je iz godine u godinu sve teže ne samo zbog uplitanja države, već i zbog troškova.
– Gorivo i repromaterijal su poskupeli 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a otkupna cena pšenice pada. To nam donosi ogromne gubitke. So na ranu je odluka novog ministra da zabrani izvoz pšenice, pa smo izgubili svaku šansu da pokrijemo troškove proizvodnje. Godinama se ne vodi račun o malim proizvođačima. Nikada ne znamo kada ćemo dobiti subvencije, kolike će biti, pa ne možemo ništa da planiramo. Slični problemi su i u stočarstvu – kaže Danijel Solga.
U apatinskom ataru smanjene su planirane površine pod pšenicom najviše zbog poplava koje su omele sejanje ili uništile već zasejane površine. U najvećem preduzeću „Jedinstvo”, od planiranih 1.525 hekatara zbog natopljenog zemljišta je zasejano je 1.505, od čega je oko 40 hekatara uništila voda. U ovoj firmi, koja je deo „Delta agrara“, navode da nisu planski smanjivali površine pod pšenicom. U Zemljoradničkoj zadruzi „Svilojevo” ove godine je zasejano 137 hekatara od kojih je 10 odsto odnela voda. Josip Gobor, stručnjak za ovu poljoprivrednu kulturu, kaže da ratarima u susednim zemljama država pomaže i podstiče ih da proizvode hlebno zrno.Na smanjenje prinosa u narednoj žetvi neće uticati samo poplave, već skuplje gorivo i đubriva. Prodavci u poljoprivrednim apotekama kažu da su ove godine prodali duplo manje đubriva nego lane i to je jedan od pokazatelja koliko će ove pšenice biti.
– Pri poskupljenju goriva, đubriva i semena od 30 odsto, ne mogu da računam na dobitak ako pšenica padne ispod 30 dinara. Do sada sam imao dve prihrane i počeo uništavanje korova. Pšenicu nemam gde da skladištim pa ću biti prinuđen da je prodam „na zeleno” dok je još na njivi, ili jeftinije u žetvi – kaže paor Imre Nađ. Ratare brinu odnosi na tržištu koji su uvek na njihovu štetu. Milan Zorić iz Prigrevice kaže da uvek stradaju oni koji su prvi u lancu, bilo da su ratari, ili proizvođači stoke.
– Bojim se da će sa pšenicom biti kao sa mesom. Tovljenici poskupe za 10 dinara, poskupi meso u kasapnici. Tovljenici pojeftine za 10 dinara, mesari ga i dalje prodaju po istoj ceni – kaže Milan Zorić.
ŽETVA U APRILU
U kikindskom ataru prolećnu setvu pšenice odložile su velike poplave i duga zima. Deluje nestvarno, ali je istina da su neki domaćini tek ovih dana ušli u njive i mogu se videti prilagođeni kombajni sa gusenicama koji skidaju ono što je ostalo od prošlogodišnjih useva. Pošto u opštini niko nema kombajn sa gusenicama, čekali su da u obližnjem Radojevu završi posao pa dođe kod njih. U novembru je kombajn guseničar skidao na poljima pšenicu, a sada kukuruz. U opštini Inđija, ove godine je pod pšenicom 8.500 hektara, ili 3.500 ha manje nego prethodne godine. U Poljoprivrednom kombinatu „Agrounija” zasejano je 813 hektara, što je 187 manje nego lane. Međutim, Maja Radulović Ćosić kaže da nije sve zbog cena i skupljeg goriva, već je došlo vreme promena plodoreda jer se u kombinatu osim merkantilne seje i semenska pšenica.
– Da država ne špekuliše sa cenama, bilo bi bolje i državi i seljacima. Ovako, setva je svake godine rizična. Prošlogodišnju pšenicu sam prodao po 13 dinara za kilogram, a drugi su od toga napravili posao. I pored svega, posejao sam 40 jutara pšenice ove godine – kaže Stevan Adamov, poljoprivrednik iz Inđije.
Prema podacima Područne poljoprivredne službe Senta, na teritorijama opština Senta, Ada i Čoka, jesenas je posejano 12.550 hektara pšenice, što je u odnosu na plan 450 hektara manje. Najveći otkupljivač pšenice „Žitopromet“ iz Sente je, prema rečima predsednika upravnog odbora Predraga Đurovića, iako je posejano manje hlebnog zrna, ugovorio sa proizvođačima od 45 do 50 hiljada tona, koliko je dovoljno za jednogodišnji rad ovog žitomlinskog preduzeća.
– Proizvodnjom pšenice bave se uglavnom poljoprivredna preduzeća i vlasnici velikih površina zemljišta, koji imaju mogućnosti da pšenicu lageruju i sačekaju cenu – kaže Robert Cara poljoprivrednik iz Čoke.
