RATARI NEĆE PRODAVATI ŽITO ZA MANJE OD 20 DINARA
U apatinskom ataru žetva pšenice na ukupno 4.085 hektara je pri kraju, a prinos je od 4,4 tone, uglavnom kod paora, do 7,5 tona na poljoprivrednim imanjima. Ratari se snalaze za skladištenje pšenice, jer poučeni ranijim godinama kada se pšenica otkupljivala na zeleno i posle žetve za sitne pare a dvostruko skuplje kasnije prodavala, „ zlatno zrno“ neće isporučiti po ceni ispod 20 dinara, napominjući da je apsurdno da se zna cena hleba i brašna, ali ne i pšenice.
Na poljoprivrednom gazdinstvu „Agroglobe Agrar“ iz Kupusine prosečan rod pšenice do sada je oko 7,5 tona po hektaru. - Na pojedinim parcelama imali smo neverovatan prinos od 8,4 tone po hektaru, što pripisujemo dobrom izboru uvoznog semena „Apač“ iz Francuske, kao i primeni svih agrotehničkih mera, kaže Miodrag Novković, direktor, napominjući da je preostalo još 35 hektara za žetvu. U apatinskom „Jedinstvu“, koje drži „Delta agrar“, žetva je završena na svih 1.468 hektara sa prinosom iznad proseka od 6,5 tona po hektaru.
- Žetvu pšenice smo završili, ali je ne isporučujemo. Mlinari još ne nude cenu. Država je ponudila 20 dinara sa PDV-om po kilogramu, ali je otkupila samo pet odsto ponude na berzi. Kada se od 20 dinara odbije PDV koji ratari plaćaju državi ispada da za kilogram paori čisto dobijaju 18,80 dinara. Čekaćemo najpovoljniju ponudu koja ne bi smela da ide ispod 20 dinara - kaže Josip Gobor, direktor Zemljoradničke zadruge „Svilojevo“, smatrajući da su mlinari ponovo ušli u kalkulacije koje idu na šetetu proizvođača.
- Računica je jednostavna. Od 100 kilograma pšenice dobija se 42 kilograma brašna TIP 400, 60 kilograma TIP 500, 65 kilograma TIP 850. Od pšenice se dobije 38 kilograma griza koji je izuzetno skup u prodavnicama. Mlinari od pšenice ništa ne odbacuju jer posle meljave za brašno ostaci se kao stočno brašno kasnije skupo prodaju - navodi Gobor iz svilojevačke zadruge čiji kooperanti ne žele da prodaju žito budzašto.
Pored neizvesnosti oko cene pšenice ratare brinu visoke temperature i dugotrajna suša. Kukuruz je u periodu oplodnje počeo da se uvija i žuti, dok je soja u kritičnom stanju. Kiša je neophodna i povrću.
- Parcele pod povrćem lukom, krompirom, boranijom, mrkvom, na oko 300 hektara navodnjavamo, jer samo tako možemo da očekujemo bar prosečan rod - naglašava Đuro Đapić, direktor najvećeg poljoprivrednog preduzeća u apatinskom ataru, „Jedinstva.
