"Slatke" i (ne)zakonite provizije banaka vredne 250 miliona evra!
Zahvaljujući „sitnim“ provizijama, banke su nam prošle godine iz džepa izvukli čak 250 miliona evra. Najskuplja blokada i izrada nove kartice, košta čak 3.500 dinara.
„Sitne“ bankarske provizije gradjanima iz džepa mogu da isteraju i 3.500 dinara u cugu, na primer, ako izgube karticu, pa je blokiraju i izvade novu. Obična potvrda o računu može da košta klijenta i 500 dinara, a samo zahtev za stambeni kredit 20 evra. Očigledno da je samo mašta bankara granica u smišljanju novih naknada. Koga još čudi što je na kraju septembra prošle godine (poslednji dostupni podaci Narodne banke Srbije) petina dobiti banaka, oko 25 milijardi dinara (oko 250 miliona evra), bila od naknada.
U Udruženju bankarskih klijenata Efektiva kažu za Kurir da, na primer, kod kredita banka ne bi trebalo da naplaćuje ništa osim kamate jer u Zakonu o obligacionim odnosima piše da je to jedina zarada na kreditu.
- Banka ima pravo da naplati neke stvari, na primer opomenu, ali ne može da je naplati 1.000 dinara, ili kao lizing kuće 2.000, već da pokrije troškove njenog štampanja i slanja. One koriste naknade da se bogate, a i država im sve to dozvoljava. Sve se svodi na maštovitost bankara - saglasan je Dejan Gavriloviæ iz Efektive.
On ističe da su članovi Efektive pokrenuli sporove u vezi sa provizijom za obradu zahteva za kredit,
koje su obično oko dva odsto. Dušan Uzelac sa portala Kamatica kaže da ima dosta naknada koje se naplaćuju u Srbiji, a nema ih nigde. Zašto bi banke, pita se on, naplaćivale klijentima održavanje računa kad već imaju korist od toga što im gradjani daju novac svakog meseca.
- Gradjani moraju da povuku prvi potez i promene banku koja im naplaćuje visoke provizije, koje se često razlikuju i do nekoliko puta od banke do banke. Ali oni to ne rade, a postoji i neka vrsta monopola četiri ili pet banaka (iako ih imamo ukupno 32), koje drže skoro sve klijente - navodi Uzelac.
