Srbija je poslednja na listi 34 evropske zemlje po kvalitetu zdravstvene zaštite, pokazuje Evropski zdravstveni potrošački indeks za 2012. godinu.
Prema indeksu EHCI ,kojim se meri standard evropske zdravstvene zaštite na osnovu 42 indikatora, Srbija je dobila 451 poen od maksimalnih 1.000, a Holandija koja je prva na listi, ima 872 poena.
Druge zemlje koje imaju, prema ovom merenju, dobar sistem zdravstva su Danska, Luksemburg i Island, prenosi internet izdanje lista Nju Jurop.
Od zemalja Evropske unije najniža na listi je Bugarska sa 458 poena, a iza nje je samo Srbija.
EHCI je postao standard merenja evropske zdravstvene zaštite, a od 2005. godine ga objavljuje ekspertska organizacija Helt konzjumer pauerhaus, sa sedištem u Švedskoj.
Direktor organizacije HCP, koja sprovodi ovo istraživanje Arne Bjorberg rekao je da Srbiju ne bi trebalo porediti s bogatim članicama EU.
"Susedi kao što su Hrvatska (655 bodova), Makedonija (527) ili Albanija (535) su relevantniji i pokazuju da je pred Srbijom težak posao da dostigne te nivoe", rekao je Bjornberg.
On je rekao da izgleda da osnovne usluge, kao što je vakcinacija beba, funkcionišu u Srbiji i da se vidi da rastu prava pacijenata, ali da "u celini, rezultat lečenja, kao i pristup pacijentima, moraju da se poprave".
Izveštaj za 2012. godinu ocenjuje sisteme zdravstvene zaštite u 34 evropske zemlje (27 zemalja članica EU plus Norveška, Island, Švajcarska, Hrvatska, Makedonija, Srbija, i Albanija) pomoću 42 indikatora. Oni obuhvataju područja ključna za korisnika zdravstvenih usluga: prava pacijenata i informacije, vreme čekanja na lečenje, ishod lečenja, opseg pruženih usluga i farmaceutska sredstva.
Ovaj indeks odražava napredak zdravstvene zaštite u Evropi, poboljšanje ishoda lečenja i opštih uslova. Takođe se ocenjuje da su pomalo preuveličani alarmantni signali o uticaju ekonomske krize na pad kvaliteta zdravstvene zaštite zbog smanjenja budžeta.
Međutim, kako navodi Nju Jurop, indeksi ukazuju na to da na početku ekonomskih teškoća treba obratiti posebnu pažnju na tri izražena područja.
Ta područja su: tendencija dužeg čekanja na skupe hirurške operacije u zemljama najviše pogođenim eknomskom krizom, rast participacije pacijenata za zdravstvene usluge, nedostatak poboljšanog pristupa novim vrstama lekova, čak i pogoršanje pristupa.
