Srbija po standardu u rangu sa Kenijom i Nigerijom?!
Po količini novca koju mesečno izdvajamo na hranu možemo da se poredimo jedino sa žiteljima Kenije i Nigerije. Da od nas na hranu manje troše zemlje regiona i razvijena Evropa, nije velika novost, ali bolji standard, čini se, imaju skoro sve države bivšeg Sovjetskog Saveza, Južna Afrika, Gvatemala i Indija.
Građani Srbije hranu plaćaju isto, ili čak i više nego što ona košta u mnogo razvijenijim zemljama, u kojima je standard višestruko veći. Ako je verovati zvaničnoj statistici, sa prosečnom zaradom od oko 400 evra, prosečnom Srbinu na hranu ode čak 40 odsto plate, dok Nemac koji zarađuje oko 2.000 evra na hranu daje nešto više od petine svoje zarade. Situacija je još crnja ukoliko se u obzir uzme da je većini građana samo za hranu potrebno znatno više od procenjene pola zarade, pa je mnogima glavna peokupacija kako da sa nedovoljno novca organizuju kupovinu namirnica s kojima mogu da preguraju ceo mesec.
Iako nismo jedini sa ovim problemom, čini se da je kod nas najveći, jer je žiteljima Južne Afrike za hranu dovoljna petina plate, Turkmenistancima trećina, Čileancima četvrtina, a građanima Južne Koreje skoro šestina.
Goran Živkov, saradnik FAO, organizacije za hranu pri Ujedinjenim nacijama objašnjava da je naša tuga to što cena hrane nema veze sa visinom plata.
- Ne možemo da očekujemo da ćemo proizvoditi hranu shodnu našoj plati jer bismo onda bili najkonkurentniji u svemu što proizvodimo. Cene su u Srbiji nekad najniže u Evropi, a nekad najviše. Mi imamo oscilacije kao niko drugi, pogotovo za jaja ili svinjsko meso. Recimo, nikada svinjetina neće biti tako jeftina u Evropi kao što je ponekad kod nas, pa kilogram žive vage košta 60 dinara. Takođe, nikad kod njih neće biti ni 250 dinara koliko kod nas nekad skoči - navodi on.
