Srpski minimalac najniži u regionu, a potrošačka korpa?!
Sindikalci jedinstveni u stavu da bi trebalo povećati minimalnu cenu rada. Dve godine nije povećan i iznosi 115 dinara po satu.
PRVI put posle dugo godina srpska sindikalna scena ujedinila se, i to po pitanju povećanja minimalne cene rada. Pune dve godine visina minimalca nije menjana i najniži iznos koji radnik u Srbiji može da primi je 115 dinara po satu, što je mesečno oko 20.000 dinara. S obzirom na svakodnevno „skakanje“ cena, sindikalci traže da se zakonski minimum pomeri na 130 dinara.
Na poslednjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta predstavnici poslodavaca i Vlade istakli su da za povećanje nema sredstava u budžetu, međutim, predstavnici radnika nisu zadovoljni takvim objašnjenjem.
Prema rečima Dragana Zarubice, člana SES, iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, poražavajuća je tvrdnja ministra finansija da je danas u Srbiji privilegija primati minimalac.
- Ovo je bruka i sramota za Vladu - kaže Zarubica. - Sve je poskupelo, a oni neće ni da razgovaraju o povećanju cene rada. S druge strane, iz budžeta se isplaćuju bonusi i pozajmice u iznosima od nekoliko desetina hiljada dinara, a za sirotinju ne može ni dve hiljade mesečno.
Osim reprezentativnih sindikata, SSSS i Udruženih granskih sindikata „Nezavisnost“, stav su podržali i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije i Udruženi sindikati „Sloga“.
Ovo pitanje je moralo da bude pokrenuto mnogo ranije, jer u Srbiji čak 400.000 radnika živi na minimalcu.
Udruženi sindikati „Sloga“ smatraju da bi po radnom satu radnik u Srbiji trebalo da prima najmanje 230 dinara. Po njihovom mišljenju predlog tzv. reprezentativnih sindikata od 130 dinara ispod je svakog ljudskog dostojanstva i u ukupnom zbiru na mesečnom nivou ne pokriva ni četvrtinu potrošačke korpe u Srbiji.
*****
Za pokriće prosečne potrošačke korpe u Srbiji u decembru prošle godine bilo je potrebno 1,28 prosečnih zarada, odnosno 65.025 dinara.
Za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo je dovoljno 0,67 prosečne zarade, ili 33.919 dinara, prema analizi Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine.
Prosečna decembarska potrošačka korpa bila je skuplja za 0,49 odsto, ili 318,9 dinara u odnosu na prethodni mesec, dok je minimalna koštala 0,28 odsto više, ili 268 dinara nego u novembru.
U novembru je za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo potrebno 1,47 prosečnih zarada a za pokriće minimalne 0,77 prosečne zarade.
Kupovna moć merena odnosom prosečne zarade i prosečne i minimalne potrošačke korpe minulog decembra, kako se navodi u analizi ministarstva, bila je veća, zahvaljujući pre svega povećanju prosečne mesečne neto zarade, odnosno isplate dodataka i 13. plata.
Potrošačke cene proizvoda i usluga su u decembru u odnosu na novembar u proseku bile više za 0,2 odsto.
Rast cena zabeležen je u grupama odeća i obuća za 1,1 odsto, komunikacije za 0,7 procenata, u grupama hrana i bezalkoholna pića, kao i alkoholna pića i duvan za po 0,3 i u grupi transport za 0,2 odsto. Pad cena zabeležen je u grupama stan, voda,električna energija, gas i druga goriva za 0,1 odsto. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
U decembru su kupovnu moć iznad proseka Republike imali Novi Sad, Beograd, Pančevo i Kragujevac. U svim gradovima koji se statistički prate prosečna mesečna neto zarada je pokrila minimalnu potrošačku korpu, ali nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe.
