STO GODINA OD PRVE PROSLAVE 8.MARTA
Danas, nakon sto godina od prve proslave Osmog marta i danas postoji mnogo razloga zbog kojih bi žene morale da podignu glas.Svetkovanje Dana žena odavno je izgubilo „revolucionarni“ smisao. Od borbe za ženska prava, prethodnih decenija ostali su samo crveni karanfili i sindikalne proslave. Danas - ni toga. Osmom martu raduju se samo oni koji od njega pokušavaju da zarade.
- Kod nas je Dan žena dugo bio obeležavan na pogrešan način i zaboravilo se da on predstavlja borbu za ravnopravnost - kaže Nataša Mićunović, direktorka Uprave za ravnopravnost polova.
- Trudimo se da ga reafirmišemo. Usvojili smo akcioni plan u kome smo istakli oblasti u kojima je najviše potrebno raditi na jednakosti polova. Osnovni ciljevi su ravnopravnost u odlučivanju, ekonomiji, obrazovanju i medijima, rušenje stereotipa, zaštita ženskog zdravlja i sprečavanje nasilja. Zakonski okvir u Srbiji postoji, a sada je na nama da ga sprovedemo u delo.Ne čekajući da se za njihova prava bore drugi, mnoge žene u Srbiji stigle su i prestigle muške kolege, napredovale u poslu, dospele na čelo mnogih značajnih institucija.
KLARA CETKIN SVE je počelo pre više od jednog veka - na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista u Kopenhagenu 8. marta 1910. godine, na inicijativu liderke ženskog radničkog pokreta Klare Cetkin, ustanovljen je ovaj praznik. Godinu kasnije, u Danskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji počeo je da se obeležava Dan žena. Milioni građana okupili su se širom sveta tražili su da žene dobiju pravo glasa, bolje obrazovanje, jednake uslove rada...
- Žene preuzimaju sudbinu u svoje ruke, što je u lekarskoj struci veoma vidljivo. Više je žena lekara i među njima mnoge upravljaju zdravstvenim ustanovama. Ali, politika je i dalje mesto gde je ženama pristup ograničen - kaže dr Tanja Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije. Prema njenim rečima, žene da bi uspele moraju imati muško viđenje sveta i muške metode, prihvatiti muška pravila igde. A u prirodi žene je da misli drugačije, da brine o porodici, pa bi i druge stvari bolje funkcionisale kada bi mogla o njima da brine kao i o svojoj porodici.Da žene moraju same da se bore za svoja prava slaže se i glumica Danica Maksimović. Kaže, za nju je svaki dan Osmi mart jer tako želi i za to se sama izborila.
- Svaki uspeh žene je individualan, bez podrške društva. A čini mi se i da su žene izgubile volju, da su odustale ili se ne bore za ravnopravnost tako žustro kao nekad - kaže Danica Maksimović.Ona smatra da Dan žena nema više veliki značaj, jer sam praznik ne može ništa da promeni.Prof. dr Vladimir Vuletić, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, spada u retke muškarce koji se slaže da je naše društvo daleko od ravnopravnosti.
- Osmi mart značajniji je danas, nego što je bio u nekom prethodnom periodu. Rodne ravnopravnosti i šanse da se žena zaposli danas, u uslovima velike nezaposlenosti, manje su nego u doba socijalizma - kaže prof. Vuletić za „Novosti“. Koliko god se „prsili“ da smo društvo jednakih šansi, i danas, slaže se naš sagovornik, živimo u muškom svetu.
JEDNAKE U POSLU U razvijenim ekonomijama promovisanje žena je imperativ. S druge strane, imamo nedavni slučaj žene iz Avganistana kojoj su odsečeni nos i uši jer je napustila muža - naglašava Milica Marković, direktorka sektora za odnose sa javnošću „Telekoma Srbija“. - Sve dok je takvih drastičnih primera u svetu, ili se kod nas traži mesto više u Sigurnim kućama, žene svakako treba da dignu glas u sopstvenu zaštitu. Ako gledamo samo poslovnu klimu u Srbiji, moj utisak je da žene u Srbiji nisu više diskriminisane u odnosu na muškarce u svom poslovnom okruženju.
- Ovakve stvari najbolje se vide ako analiziramo političku scenu ili listu najmoćnijih, najbogatijih ljudi u Srbiji. Žena je veoma malo.Uvek su, naglašava, žene vezane za lošije plaćena zanimanja. Tako su u zdravstvu one pretežno medicinske sestre ili lekari opšte prakse, a specijalisti su pretežno muškarci. Damama su rezervisani i prosveta i druga lošije plaćena zanimanja. Za poluge moći moraju da se bore mnogo ozbiljnije nego jači pol.Stopa nezaposlenih žena duplo je veća od stope muškaraca bez posla. Nakon izbora 2000. godine u Narodnoj skupštini je bilo 12,4 odsto žena među poslanicima. Sedam godina kasnije broj žena u predstavničkim telima povećao se na 20,4 odsto stolica. Ipak, i dalje nema reči o ravnopravnosti. Tek 27 odsto žena nosioci su domaćinstva, a muškarci u čak 73 odsto.Zaštitnik građana Saša Janković ističe da je u protekloj deceniji puno urađeno na većem eksponiranju žena i rešavanju problema sa kojima se suočavaju zbog rodno zasnovane diskriminacije.
- Sve je više žena na istaknutim mestima u institucijama, javnom i političkom životu, ali taj trend mora da se nastavi i
ubrza - ocenjuje Janković. - Mnoge žene u Srbiji, na ličnom planu, i dalje nemaju punu ravnopravnost sa muškarcima. Rade na manje plaćenim mestima u istoj struci, briga o deci je primarno njihova dužnost, a tragični ishodi porodičnog nasilja otkrivaju prošlost dugogodišnjeg zlostavljanja.
Dan žena je i dalje „crveno slovo“ u državnim kalendarima Avganistanu, Kubi, Kini, Kazahstanu, Vijetnamu, Rusiji i drugim bivšim SSSR republikama... Ujedinjene nacije proglasile su 1975. za godinu žena i tada na zvaničan kalendar UN upisale i Osmi mart.
