VASKRŠNJA POSLANICA mons. Stanislava Hočevara, beogradskog nadbiskupa i mitropolita
Drago braćo i sestre!
Ove godine je »slavlje nad svim slavljima«, »Izlazak Gospodnji« (up. Lk 9, 23), u vreme punog proleća. Praznik Hristove pobede nad zlom, grehom i smrću svi mi hrišćani slavimo zajedno. Naša nada u pravo duhovno proleće i istinsko zajedništvo nikada, dakle, ne propada. Osigurana je upravo snagom Njegove ljubavi, kojom nas je »voleo do kraja« (Jv 13, 1).
Kako se onda tom jedinstvenom iskustvu ne bi iskreno radovali svi stanovnici zemaljske kugle, i svi, a pogotovo Isusovi učenici, preuzeli odgovornost za svedočenje tog događaja, koji sve nas celovito oslobađa?
U tom duhu želim i ja da podignem svoj glas i svima zaželim punoću Hristovog mira.
Bogočovek Isus Hrist već je pre same muke i smrti pokazao koju On snagu donosi, kakav Izlazak obećava i kakvo preobraženje ostvaruje. To je pokazao svojim preobraženjem na brdu Tavor, gde je s Mojsijem i Ilijom razgovarao o svom Izlasku (Lk 9, 31).
Naša Beogradska nadbiskupija upravo stoga ovu prvu godinu Trogodišnjeg pastoralnog plana slavi kao godinu Otelovljenja Božjeg Sina, da bi jače otkrivala na koji nas put Isus Hrist poziva, o kakvom to Izlasku On govori.
Isus nije želeo da postane čovek samo zato da bi živeo dotadašnju čovekovu situaciju; sopstvenim životom čovečanstvu je pokazao izlazak iz svih teških sudbina duhovne tame i oslobodio ga svih duhovnih i moralnih robovanja. Upravo zato On je u svom javnom delovanju u stalnom obilaženju svog naroda i u neprekidnom razgovoru s predstavnicima ostalih naroda. Sledeći volju svog Oca, On prolazi vrata muke, smrti i vaskrsenja upravo tako što Ga osuđuje i predstavnik tadašnjeg Rimskog carstva (Mt 27, 2); što upravo rimski vojnik u ime čovečanstva glasno ispoveda: »Vaistinu, sin Božji bejaše ovaj« (Mt 27, 54). Znamo iz Jevanđelja kakvi su događaji pratili Isusovu smrt: sunce se zamračilo, zavesa u hramu pocepala nadvoje, otvarali se grobovi. Stari zavet time je završen, Hristova ljubav rodila je »novi i večni savez«. Odsad čovečanstvo ne živi više u »slikama« i »iščekivanju«, nego u »lomljenju hleba« otkriva Gospoda života i odatle dobija snagu za svoj život.
Da, upravo Isusovi učenici – koji su iz razočaranja hteli da se vrate u Emaus i pobegnu iz zajednice – u razgovoru s Isusom životno su iskusili šta je to pravi Izlazak. Lični susret s Vaskrslim Gospodom unutrašnje ih je tako preobrazio da uprkos spoljnoj tami krenuše novih putem, prožeti iskustvom da je Isus živ.
Vaskrsli Gospod svojim Izlaskom svima nama omogućuje stvarni izlazak. Ponajpre izlazak iz tolikih pogrešnihh predstava koje svi mi imamo o sebi, o životu, o društvu, o Crkvi, o Bogu. Isus, naime, učenike na putu u Emaus koji ustraju u svojim viđenjima svega, izričito pita: »Šta to putem pretresate među sobom?« (Lk 24, 17). I posvedoči im: »Nije li trebalo da Hrist sve to pretrpi i uđe u svoju slavu?« (Lk 24, 26). Hteo je da kaže: izlazak je moguć. Pobedimo svaku sebičnost i zaživimo savršenu ljubav. Ko savršeno voli nikad ne treba da beži iz svog bića, iz svoje zemlje, iz svojih teškoća. Moguće je ovde i sada u ljubavi i Snazi Hristovog vaskrsenja obistiniti pravi izlazak iz carstva ništavila. Ako smo u gresima, obraćenjem je moguće pomiriti se s Bogom i braćom. Ako živimo u mržnji ili predrasudama i lošim navikama, onda proučavanjem, razgovorom, savetovanjem i molitvom možemo da izađemo iz obruča tamnih sila. Ako je naša zajednica ili narod do sada živeo u sukobima, energiju napetosti može Hristovom snagom da preobrazi u sinergiju saradnje.
Ako nas je istorija do sada razdvajala i dosadašnja kultura hranila uzajamnom odbojnošću, u Isusovom izlasku možemo da pronađemo nove puteve jedinstva u različitosti. Ako smo dosad bili usamljeni, zarobljeni ili odbačeni, Hristovom ljubavlju koja sve pretiče možemo da započnemo sa stvaranjem nove zajednice i rađanjem novih potoka mudrosti i nade. Takvim izlaskom nećemo izgubiti svoj identitet, nego ćemo ga osloboditi uništavajuće prošlosti i obnoviti duhom stvaralaštva.
Braćo i sestre! Živeći u prostoru i vremenu uvek smo u opasnosti da nas prolazni život ograniči, zatvori i ogradi. Snaga Vaskrsenja, to jest Hristov izlazak, omogućava nam pak da u naše granice uđe beskonačnost; u naše neuspehe i grobove apsolutna budućnost – život večni.
Neka Vam, dakle, braćo i sestre, ovaj Vaskrs postane stvarni izlazak u novu »zemlju« nade, vere, ljubavi, zajedništva i saradnje. Neka svima nama slavlje Uskrsa omogući da se ne uplašimo nikakvih bolova i teškoća; da više ne bežimo iz života i od neuspeha, nego da postojanom ljubavlju preobrazimo sebe, svoje porodice i svoje zajednice. Srećan, dakle, bio i blagoslovljen Vaskrs!
Hristos vaskrese – vaistinu vaskrese.
Pođimo, dakle, zajedno s Vaskrslim Isusom u Galileju, to jest u naš svakodnevni život, Njegovom se snagom oslobodimo svih duhovnih robovanja i hodajmo putevima milosti i Božje volje.
U tim iskrenim željama i s tim srdačnim čestitkama blagosiljam sve vas u ime Oca i Sina i Svetog Duha.
† Stanislav,
nadbiskup
