"Velika Albanija" na Stadionu Partizana?!!
Albanski fudbaleri sakrili su letelicu koja je nosila zastavu ’Velike Albanije’ u svojoj svlačionici pošto su napustili teren stadiona Partizana, piše "Sport".
Delegat Hari Bin dva sata je tražio od Albanaca da iz svlačionice iznesu jedan od dva krunska dokaza prekida meča sa Srbijom.
Jedan od fudbalera albanske reprezentacije sa sobom je poneo dron u opštem metežu koji je nastao na terenu posle prekida, ali niko u gostujućem timu nije želeo Binu da izađe u susret.
Međutim, na slikama se jasno vidi da dron za sobom vuče jedan od navijača koji je utrčao na teren, a među kojima je bio i ozloglašeni Ivan Bogdanov.
Drugi krunski dokaz, zastava ’Velike Albanije’, zbog koje je utakmica i prekinuta, završila je u kancelariji delegata.
Utakmica, koja je trebalo da bude odigrana u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2016. godine, prekinuta je u 41. minutu, posle skandalozne provokacije Albanaca, optež meteža na terenu i tuče koja je usledila.
Do prekida je došlo kada je letelica na daljinsko upravljanje nosila zastavu ’Velike Albanije’, sudija je zaustavio igru, da bi zastavu uhvatio Stefan Mitrović, kojeg su potom napali igrači Albanije. I navijači su uleteli na teren, pa je sudija Martin Etkinson odveo igrače u svlačionicu, a posle skoro sat vremena meč je i zvanično prekinut.
Zastava koja je izazvala prekid utakmice Srbija - Albanija, sadrži mapu Velike Albanije, u koju su Kosovo, delovi Grčke, Srbije, po pola Makedonije i Crne Gore.
Pored mape na zastavi su bili likovi političar Ismaila Đemalija i ratnog vođe Ise Boljetinija.
Velika Albanija je težnja koja se javlja na političkoj sceni te zemlje još od kraja XIX veka i Prizrenske lige. Tokom Drugog svetskog rata italijanske okupacione vlasti uključile su u sastav Albanije mnoge od teritorija sa mape.
Osim kompletne Republike Albanije i Kosova, u sastav Velike Albanije sa mape ulazi gotovo polovina Crne Gore, uključujući Podgoricu, gotovo polovina Makedonije, uključujući Skoplje. gotovo kompletna severozapadna Grčka, od prevlake na Prevezi, uključujući Krf i Janjinu, kao i delove unutrašnjosti Srbije - Preševo, Bujanovac, Medveđu, Sandžak i Toplicu. Pre dve godine, tokom proslave veka nezavisnosti Albanije, tadašnji premijer Salji Beriša rekao je da se albanske zemlje prostiru od Preveze do Preševa i od Skoplja do Podgorice, što je izazvalo priličan diplomatski incident. Beriša je posle prekida utakmice večeras nazvao Srbe varvarima na svom fejsbuk profilu.
Dva čoveka čiji su likovi bili na zastavi koja je isprovocirala nerede na stadionu Partizana su političar Ismail Đemali i ratni vođa Isa Boljetini.Boletini je rođen u Boletinu kod Kosovske Mitrovice 1864. godine, bio je jedan od pionira borbe za albansku nezavisnost, a u Balkanskim ratovima borio se protiv Srbije. Ismail Đemali je albanski državnik koji je učestvovao u pisanju albanske deklaracije nezavisnosti. Bio je prvi premijer i ministar spoljnih poslova nezavisne Albanije od 1912. do 1914. godine.
Isa Boljetini je rođen kao Isa Peci, ali je promenio prezime po mestu svog rođenja. Krajem XIX veka bio je jedan od boraca za albansku nezavisnost, a 1881. godine je učestovavao u bitci albanskih snaga sa Otomanskom vojskom kod Slivove.
1902. godine je uspostavljen ruski konzulat u Kosovskoj Mitrovici, a Boletini je tom prilikom pretio da će svim Srbijma koji budu radili u konzulatu zapaliti kuće.
Posle Mladoturske revolucije 1909. godine sukobio se sa svojim trupama turskoj armiji koja je brojala 7,000 ljudi. Bio je ministar vojske u privremenoj Vladi Albanije koja je funkcionisala 1913. godine, a u tom periodu je napao dva srpska garnizona kod Debra. U Prvom svetskom ratu takođe se borio protiv srpskih trupa.
Ismail Đemali rođen je 1844. godine u Flori, a umro je 75 godina kasnije u Peruđi. Bio je lider Albanskog nacionalnog pokreta. Radio je u službi Otomanske imperije, bio je upravitelj više gradova na Balkanu. Posle promena u Otomanskoj imperiji bio je u nemilosti vlasti, proteran je u Anadoliju i zatražio je britanski azil.
Posle Mladoturske revolucije postao je poslanik u parlamentu Turske, Tokom ustanka u Albaniji 1911. godine, koji je podržao crnogorski kralj Nikola I, pridružio se vođama ustanka.
Albanija je 28. novembra 1912. godine postala nezavisna država, a on je učestvovao u pisanju albanske deklaracije o nezavisnosti.
Utakmica između Srbije i Albanije koja se igrala na stadionu Partizana prekinuta je u 42. minutu posle upada drona sa zastavom tzv. Velike Albanije na teren.
