Visina bankarskih provizija bez kontrole!?
Osim na kamatama, od kojih su lane zaradile čistih milijardu evra, banke najveću dobit ostvaruju na raznim provizijama i naknadama. Ovaj iznos je u protekle dve godine na gotovo istom nivou - od oko 35 milijardi dinara, odnosno nešto više od 300 miliona evra.
Građani se najviše bune upravo zbog provizija koje su najočiglednije: gotovo nijedan račun ne može da se plati na šalteru, a da im se ne zaračuna dodatni trošak, koji ide od 25 pa do čak 150 dinara, u zavisnosti od banke.
Osim banaka, najveće gužve za plaćanje računa su pred šalterima Pošte Srbije. Ona za uplatu računa Infostana ne uzima ni dinar provizije, a provizija za uplatu komunalnih računa preduzeća sa kojima Pošta Srbije ima zaključen ugovor, kao što su Telekom, Telenor, Vip, EPS snabdevanje i druga, za uplate do 3.500 dinara iznosi 35 dinara.
Neslavni rekord po najvišoj proviziji među bankama već duže vreme drži Alfa banka.
Reč je o minimum 150 dinara, bez obzira na to da li je na uplatnici 100 ili 30.000 dinara. Tek za iznose veće od ovoga banka uzima 0,5 odsto provizije. Ali, dobra stvar je da u Alfa banci maksimalna provizija ne sme da bude veća od 3.000 dinara, dok je u ostalim bankama ona mahom 5.000.
Najveće provizije idu i do 10.000 dinara, koliko zaračunava Prokredit banka, kada klijent na šalteru uplaćuje novac na račun firme koja nije klijent ove banke.
Još jedan „raj za provizije“ je plaćanje karticama. S obzirom na to da je plaćanje na ovaj način sve češće - za prvih šest meseci je premašilo 331 milijardu dinara - bankari i ovde ubiraju dobru zaradu.
Iako većina banaka besplatno izdaje karticu klijentu, za većinu se naplaćuju troškovi članarine, na mesečnom ili tromesečnom nivou. Tu je i naknada za podizanje novca na bankomatu „tuđe“ banke, dok pojedine banke „rođenim“ klijentima naplaćuju proveru stanja na računu i svako štampanje slipa sa bankomata, uglavnom po 25 dinara.
