Zaboravili smo pravi ukus domaćeg paradajza?!
POSLOVICA "Spolja gladac, a unutra jadac" najbolje opisuje kvalitet paradajza koji poslednjih godina možemo kupiti na pijacama. Sočni i slatki plodovi ovog povrća postoje još samo u sećanju potrošača. Proizvodi koji svojim izgledom mame iz gajbica, kada se preseku otkrivaju belu unutrašnjost i duboko korenje, pa se nekad i više od pola ploda mora baciti. Posebna priča su bljutav ukus i vodenost, što baca sumnju na postupak gajenja - upotrebu presticida i ostalih hemikalija.
Selekcionar paradajza u Institutu za ratarstvo u Smederevskoj Palanci, dr Jasmina Zdravković, kaže da ukus paradajza ne zavisi od toga čime je tretiran, već isključivo od sorte. Čak 90 odsto karakteristika je pitanje vrste semena, a tek 10 odsto je loše gajenje.
- Da bi dobili proizvod koji može duže da stoji i da se transportuje, žrtvovali smo ukus - objašnjava Zdravkovićeva. - Kada su 2000. godine u Srbiju ušli strani hibridi, naši proizvođači su preterali i tako smo izgubili domaći paradajz. Mi pokušavamo da, i kada napravimo hibrid, on bude približno iste arome kao onaj kakvog se sećamo. Na svakom preparatu piše kolika je karenca, ali niko ne može da nam garantuje da je proizvođači poštuju. Zabluda je da je plod bezukusan zbog prskanja, jer se za to koriste sredstva koja su toliko razvijena da nemaju miris i ne daju ružan ukus. Proizvođači prskaju paradajz da bi ga bilo više, a ne da bi postigli određeni kvalitet ploda.
