Građanima će 6. februara biti upućen javni poziv za dostavljanje zahteva za restituciju, a već početkom marta će moći da se predaju zahtevi za povraćaj imovine, izjavio je danas Tanjugu državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević.

On nije želeo ništa više da komentariše i dodao je da je za taj posao nadležna novoosnovana Agencija za restituciju.

Koordinator mreže za restituciju Srbije Mile Antić rekao je danas Tanjugu da su već na samom početku primene Zakona o restituciji i Zakona o javnoj svojini identifikovani određeni problemi, a prvenstveno su to nepotpune baze podataka prijavljene i oduzete imovine.

On je zato poručio građanima da najpre provere da li je njihova imovina pravilno upisana u bazu podataka Direkcije za imovinu, jer oko 80 odsto imovine nije.

"Građani moraju da provere da li im je imovina pravilno upisana kako njihovi zahtevi ne bi bili odbijeni", kazao je Antić.

On je istakao da je na snazi jedna veoma restriktivna odredba koja je "krajnje nepravedna prema bivšim vlasnicima", a nepotpuni zahtevi za povraćaj imovine biće odbačeni.

"Tu odredbu bi trebalo pod hitno promeniti. Naime, Zakon o vraćanju imovine je isključio mogućnost dopune dokumentacije, a kada jedan zahtev bude odbačen, građanin će morati da podnese drugi", istakao je Antić.

On je naveo da je prema zakonu o prijavljivanju i evidentiranju u Direkciji zavedeno više od 140.000 pojedinačnih prijava za povraćaj imovine i da Agencija za restituciju ima šest meseci da reši određene zahteve, na koje će biti moguće podnošenje žalbi.

On je dodao da građani ne mogu da očekuju da će imovinu brzo uspeti da povrate, navodeći da je Crkva na prvo rešenje o vraćanju čekale dve i po godine.

"I za ono što je realno veoma lako moguće vratiti, nije realno očekivati da se to desi relativno brzo. Crkva je prvo rešenje o vraćanju čekala dve i po godine, iako je zakon o vraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama mnogo bolje urađen", objasnio je Antić.

On je istakao da verovatno neće savetovati građane da, ukoliko ne mogu da dobiju nazad svoju imovinu, traže od države obeštećenje.

"Mi kao organizacija apsolutno se protivimo da i jedan dinar bude izdvajan iz budžeta na ime obeštećenja i da mi kao građani sami sebi plaćamo za oduzetu imovinu. Za to, objektivno, nema potrebe", kategoričan je Antić, koji je dodao dadržava poseduje 30 puta više od onoga što se restitucijom potražuje.

Antić je najavio da će uskoro biti organizovan sastanak predstavnika Agencije za restituciju i Republičkog geodetskog zavoda, kako bi se omogućilo da građani besplatno dođu do neophodnih informacija.