Čudesne makete Mišike Molnara
Do nedavno Mišika Molnar je radio u apatinskoj Marini. Ne samo radio, bio je domaćin, pomoćni radnik, radnik na održavanju, bio je u Marini – čovek za sve. Sad je u penziji. Ali, kome jednom mirisi dunavskih obala udju u krv tamo i ostaju. Tako je bilo i sa Mišikom. Ceo život na reci, druženje sa rečnim “vukovima”, na hiljade skuvanih kotlića ribljeg paprikaša ne mogu tek tako da se izbrišu odlaskom u penziju. Penzija ne može da zaustavi Mišiku ni u još jednoj njegovoj velikoj ljubavi – maketarstvu.I to ne bilo kakvom. Stotine sati strpljivog rada su do sada stvorile malu istoriju Apatina, reke i svega što ide uz to. Verne makete se nižu jedna za drugom: Pravoslavni hram na Dunavu, seoske crkve, zgrada Opštine, pa prva vodenica na Dunavu… Brodovi su svoja priča. Pred očima zabezeknutog posmatrača promiču verne kopije parobroda –Dampfera “Marvel” koji još plovi Misisipijem, “Leipzig” koji se još vidja u vodama Rajne, čuvenog “Titanika”a tu je i kopija 2000 tonskog tankera “Shennandoah”. Strpljivost je učinila svoje, pa ovaj tanker ima komplet svetlosnu, a uskoro i zvučnu signalizaciju. Kad bude gotov, Mišika je ovu maketu već namenio kao poklon svom prijatelju, vlasniku originalnog broda. A materijal ? Kaže nije skupo, ali teško je nabaviti. Većinu ovih maketa Mišika je napravio od bačenih štapića od sladoleda. U svaku maketu ugradi oko 3 do 5 hiljada štapića, a njih je u Apatinu sve teže nabaviti. U šali kaže da mu posao kvari popularna prodavnica sladoleda “Odžačanka”:
– Od kad je ova prodavnica otvorena u Apatinu, sve je manje štapića, svi kupuju njihov sladoled u kornetima, konstatuje Molnar.
Zato svaki boravak u Subotici i na Paliću koristi da prikupi što više štapića. Sa svakog od ovih izleta vraća se sa nekoliko kilograma odbačenih štapića – za neku novu maketu. Makete ne prodaje, ali bi voleo da nekom izložbom svoje radove predstavi gradjanima i brojnim turistima koji preko leta dolaze u Apatin.
